Услубий мажмуа асосида тайѐрланди. Т 2012


Тижорат банк (Commercial bank)



Download 1,72 Mb.
Pdf ko'rish
bet102/148
Sana11.07.2022
Hajmi1,72 Mb.
#774437
1   ...   98   99   100   101   102   103   104   105   ...   148
Bog'liq
Минтақавий иқтисодиёт. Рахимова М.Р. ўқув-услубий мажмуа. 2012

Тижорат банк (Commercial bank)
– қўйилмалар шаклидаги пул 
капиталлари ва жамғармалар ҳисобига барча тармоқ корхоналари учун 
универсал банк ҳаракатларини амалга оширувчи кредит муассасаси. Тижорат 
банки – кредит тизимининг етакчи бўғинидир. Унинг ҳаракатларида саноат ва 
савдо корхоналарини кредитлаш асосий ўринни эгаллайди. Банк, шунингдек
комиссион муомаларни ҳам олиб боради. 
Тижорат кредити (comerecial credit)
– қисқа муддатли қарз ( 1 йил 
муддатгача берилади), сотиб олинадиган товарларига тўлаш учун пул қарз 
кўринишда берилади.
Товар экспорти
– ички ишлаб чиқариш маҳсулотлари четга сотиш ҳамда 
хориждаги шерикларга ишлаб чиқариш ва талабгорлик хусусиятидаги 
хизматларни кўрсатиш. 
Трансфер тўловлари (transfer payment)
– ўтқазма тўловлар, яъни давлат 
бюджетидан аҳолига ва хусусий тадбирларга бериладиган тўловлар. 
Тадбирларга ѐрдам давлат қарзи бўйича фоизларни - улаш, ижтимоий 
эҳтиѐжларда аҳолига нафақа тўловларига бўлинади. 
Трансферт (transfer) – 
пул маблағларини бир банк ҳисоб рақамидан 
бошқасига ўтказиш. 
Трассант (trassante) – 
траттани тақдим этувчи, ўз тўловларини бошқа 
шахсга ўтказувчи шахс. 
Тратта (tratta) – 
ўтказилувчан вексель; чек ѐхуд бошқ бир ҳужжат тури 
бўлиб, унинг эгасига кўрсатилган пул суммасини олиш ҳуқуқини беради. 
Тўлов баланси (balance of payment) –
мамлакатларнинг ташқи иқтисодий 
муносабатлари ҳолатини, жаҳон иқтисодиѐтдаги мавқеини, ҳалқаро миқѐсда 
тўловга қобиллигини кўрсатувчи категория. Тўлов балансида мамлакатларнинг 
хорижий давлатларга улашган ва хорижий давлатлардан келган барча тўловлар 


163 
ва тушумларнинг ҳақиқийдаги суммаси акс эттирилади. Шунингдек
шартномаларда кўзда тутилган, аммо ҳали келиб тушмаган тўловлар ѐки 
тушумлар суммаси ўз аксини топади. 
У шунингдек, иқтисодий ривожланишнинг ҳақиқий ва структуравий 
ишсизлик кўрсаткичлари йиғиндиси сифатида ҳам ҳисобланиши мумкин. 
Шунигдек, 

Download 1,72 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   98   99   100   101   102   103   104   105   ...   148




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish