Ушбу Қоидаларда қуйидаги асосий тушунчалар қўлланилади: гендер-ҳуқуқий экспертиза


Ўта қисқа муддатли хотира (оператив хотира)



Download 2,66 Mb.
bet21/105
Sana09.06.2022
Hajmi2,66 Mb.
#648605
1   ...   17   18   19   20   21   22   23   24   ...   105
Bog'liq
БСП тема общий 1-47

Ўта қисқа муддатли хотира (оператив хотира) – бунда ахборот сониянинг бир неча хисса мобайнида сакланади.
Узоқ давомли хотира – бунда ахборот бир неча йиллар мобайнида сакланади.
Хотиранинг ихтиёрийлиги буйича таснифи:
Ихтиёрсиз хотира – бу хотира турида диккатни бир объектга жамланиши шарт эмас.
Ихтиёрий хотира – бу хотира турида эса диккатни бир объектга жамланиши талаб этилади.
Диккат – рухий фаолиятининг уюштирилган шакли булиб, муайян уйналишда булиши, одам онгининг объект ва ходисаларни саралаб идрок этишига каратилганлиги. Бошкача килиб айтганда, диккат – бу онгни бир нуктага туплаб, муайян бир объектга фаол каратилишидир.
Диккат одамнинг барча фаолиятларида, энг содда фаолиятдан тортиб (нинага ип такиш), энг мураккаб фаолиятигача (укиш, ёзиш каби) иштирок этади. Диккат эшигидан ташкарида колган нарса онгимизга бориб етмайди. Диккатнинг билиш жараёнида хам ахамияти катта. Диккат сезиш, идрок, тасаввур, хотира ва тафаккур жараёнларида хар вакт иштирок этади. Демак диккат барча акс эттириш жараёниниг доимий йулдошидир. Лекин диккат барча рухий жараёнларда иштирок этса хам, ёлгиз узи хеч нарсани акс эттира олмайди.
Диккатнинг куйидаги турлари ажратилади:
Ихтиёрсиз диккат – бирон ташки сабаб билан ва бизнинг хохишимиздан ташкари хосил буладиган диккат. Ихтиёрсиз диккатни тугдирувчи сабаблар, бизга таъсир килувчи кузговчиларнинг кандайдир машхур хусусиятларидир: ёркинлиги, кучи, тусатдан содир булиши ва хоказо. Масалан, кутилмаганда хонага учиб кирган капалак, каттик товуш ва хаказо.
Ихтиёрий диккат – бу диккатимиз каратилиши лозим булган нарсани олдин белгилаб олиб, онгли равишда куйилган максад билан ишга солинган диккат. Бу диккатнинг бошланиши ва бутун килинаётган иш мобайнида давом эттирилиши – куч ва зур беришни, яъни ироданинг иштирокини талаб килади. Шунинг учун уни иродавий диккат хам дейиш мумкин.
Ихтиёрийдан кейинги диккат – бу ихтиёрий диккатни жамланишида керак булган иродавий зур беришни пасайиши билан кечадиган диккатдир. Ихтиёрийдан кейинги диккат – бу диккатни бирон бир объектда, у шахсга ахамиятли булгани учунгина жамланишидир. У кизикиш асосида пайдо булади, лекин объект хусусиятлари билан боглик холда келиб чиккан кизикиш эмас,балки шахс уйналишининг бир куринишидир.

Download 2,66 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   17   18   19   20   21   22   23   24   ...   105




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish