Урология фанидан магистратурага кирувчилар учун тест саволлари



Download 1,91 Mb.
bet173/177
Sana23.02.2022
Hajmi1,91 Mb.
#172567
1   ...   169   170   171   172   173   174   175   176   177
Bog'liq
Урология

Гепатобиллиар тизим.

  • Суяк тизими.

  • Сийдик чиқариш тизими.




        1. Туберкулёзни клиник намоёни хар йили неча пациентда аниқланади?

    1. 25 миллиондан кўп.

    2. 15 миллиондан кам.

    3. 10 миллион атрофида.

    4. Аниқ хисобот йўқ.

    5. 3 миллиондан кўп.




        1. Туберкулез бацилласи билан инфекцияланган беморларни нечтасида "бирламчи касаллик "ривожланади?

    1. 3% дан кам пациентда.

    2. 5% пациентда.

    3. 5% пациентдан кўп.

    4. 12% пациентда.

    5. 13,5% пациентдан кўп.




        1. Сalmette ва Querein вакцинаси, BCQ деб аталувчи қайси йили ихтиро қилинган.

    1. 1922 йилда.

    2. 1924 йилда.

    3. 1925 йилда.

    4. 1936 йилда.

    5. 1947 йилда.




        1. Туберкулез вакцинасига тааллуқли қарама-қаршилилардан қайси жавоб нотўғри?

    1. Вакцинанинг химоя самараси 17 ёшгача давом этади.

    2. Вакцинацияда бирламчи инфекцияланган беморларни борлиги, ва БЦЖ яхши таъсир қилмайди.

    3. Туберкулез инфекциси булганда вакцина унинг кечишига таъсир қилмайди.

    4. Вакцина килингандан кейин асоратлар булиши мумкин: лимфаденитлар, lupus vulgaris, тери таги совук абсцесслар ва юборган жойида юзаки язвалар бўлиши мумкин.

    5. Аллергик реакция сабабли вакцинани юкори дозада юбориш мумкин эмас.




        1. Жинсий олат силига тегишли қуйидаги фикрлардан нотўғрисини кўрсатинг:

    1. Жинсий алоқада бўлган шеригида ўпка силининг очиқ тури бўлса, инфекция ўтишининг эхтимолий йўли – орал сексдир.

    2. Агар аёл қинида сил микобактериялари бўлса, жинсий олат бирламчи силининг сабаби жинсий алоқадир.

    3. Контаминация с инфицированным бельем является причиной первичного туберкулеза полового члена.


    4. Download 1,91 Mb.

      Do'stlaringiz bilan baham:
  • 1   ...   169   170   171   172   173   174   175   176   177




    Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
    ma'muriyatiga murojaat qiling

    kiriting | ro'yxatdan o'tish
        Bosh sahifa
    юртда тантана
    Боғда битган
    Бугун юртда
    Эшитганлар жилманглар
    Эшитмадим деманглар
    битган бодомлар
    Yangiariq tumani
    qitish marakazi
    Raqamli texnologiyalar
    ilishida muhokamadan
    tasdiqqa tavsiya
    tavsiya etilgan
    iqtisodiyot kafedrasi
    steiermarkischen landesregierung
    asarlaringizni yuboring
    o'zingizning asarlaringizni
    Iltimos faqat
    faqat o'zingizning
    steierm rkischen
    landesregierung fachabteilung
    rkischen landesregierung
    hamshira loyihasi
    loyihasi mavsum
    faolyatining oqibatlari
    asosiy adabiyotlar
    fakulteti ahborot
    ahborot havfsizligi
    havfsizligi kafedrasi
    fanidan bo’yicha
    fakulteti iqtisodiyot
    boshqaruv fakulteti
    chiqarishda boshqaruv
    ishlab chiqarishda
    iqtisodiyot fakultet
    multiservis tarmoqlari
    fanidan asosiy
    Uzbek fanidan
    mavzulari potok
    asosidagi multiservis
    'aliyyil a'ziym
    billahil 'aliyyil
    illaa billahil
    quvvata illaa
    falah' deganida
    Kompyuter savodxonligi
    bo’yicha mustaqil
    'alal falah'
    Hayya 'alal
    'alas soloh
    Hayya 'alas
    mavsum boyicha


    yuklab olish