Урология фанидан магистратурага кирувчилар учун тест саволлари


Г. Ич кетиши, кўсиш, суюқликни кам истеъмол қилиш



Download 1,91 Mb.
bet167/177
Sana23.02.2022
Hajmi1,91 Mb.
#172567
1   ...   163   164   165   166   167   168   169   170   ...   177
Bog'liq
Урология

Г. Ич кетиши, кўсиш, суюқликни кам истеъмол қилиш.
Д. Сийдик копидаги кўп сонли тошлар.

    1. Оғир шок холатида ануриянинг ривожланиш механизми қандай бўлади?

        1. Артериал босимнинг 70 мм.см.уст. ва ундан паст тушиши буйрак пўстлок қаватда қон айланишининг ошишга олиб келади.

        2. Капиллярларнинг тургун спазми ва буйрак пўстлок қаватнинг ишемияси натижсида коптокчалар филтрацияси даражаси ошади.

        3. Капиллярлар спазми натижасида деярли барча нефронлар фаолияти тўхтайди.

        4. Ренин-ангиотензин механизми юзага келиди.

        5. Барча кўрсатилган мезонлар тўгри.




    1. Диария ёки суюқлик йўкотишда ануриянинг ривожланиш механизми қандай бўлади?

        1. Коптокчалар филтрациаси камаяди.

        2. Кўп миқдорда сув ва электролитларни йўкотиш циркуляциядаги умумий қон миқдорининг ошишига олиб келади.

        3. Коптокчалар филтрацияси ошади.

        4. Циркуляциядаги умумий қон миқдорининг ошиши буйракнинг магиз қаватда осмотик градиентнинг ошиши ҳисобига ўткир буйрак етишмовчилигига олиб келиши мумкин.

        5. Буйрак жоми босими ошиб кетади.




    1. Нефротоксик моддалар таъсирида ануриянинг ривожланиш механизми қандай?

        1. Нефротоксик моддалар бевосита косачалар эпителий хужайраларига таъсир қилади.

        2. Эпителий хужайралари косачалар деворидан кўчади.

        3. Нефротоксик моддалар эпителий хужайраларининг некротик ўзгаришини чақириб, уларнинг базал мембраналаридан ажрашига олиб келади.

        4. Нефротоксик моддалар сийдик йўлларининг тўсилишини келтириб чиқариб, буйрак ичи босимининг ошишига олиб келади.

        5. Нефротоксик моддалар сийдик копига тушиб, Қовуқ босимининг ошишига олиб келади.




    1. Постренал ануриянинг ривожланиш механизми қандай?

        1. Унг сийдик найи тош билан берқилишида сийдикнинг сийдик копига тушиши юз бермайди.

        2. Чап сийдик найи ўсма билан берқилишида сийдикнинг сийдик копига тўтиши юз бермайди.


        3. Download 1,91 Mb.

          Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   163   164   165   166   167   168   169   170   ...   177




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish