Қурилиш материаллари ва буюмлари


Бетон қоришмасининг хоссалари ва бетоннинг структураси



Download 0,6 Mb.
Pdf ko'rish
bet12/27
Sana23.02.2022
Hajmi0,6 Mb.
#182271
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   27
Bog'liq
u-ilish-mate-ialla-i-va-buyumla-i-maruza-matni

Бетон қоришмасининг хоссалари ва бетоннинг структураси. 
Бетон қоришмаси мураккаб кўп компонентли система бўлиб, у боғловчи 
материалнинг заррачаларидан, янги хосил бўлган минераллардан (сув билан боғловчини 
реакцияси натижасида) тўлдирғичлардан, сув, баъзи вақтларда кўшилган қўшимчадан, 
киритилган хаводан иборат бўлади. 
Бетоннинг хоссаларига асосан цемент буткасини микдори ва сифати таъсир этади, 
чунки факат цемент буткаси дисперс (майда) система хисобланади. 


Маълум структура ҳосил қилган системани механик куч таъсир этганда реологик 
хоссаларини ўзгартириш ва куч таъсири тўхтатилганда яна ўз ҳолатига қайтиш 
хусусиятига тиксотропия дейилади. 
Одатда қуюк-суюқлигини аниқлаш учун жойлашувчанлик ѐки бикрлик билан 
белгиланади. 
Бетон қоришмасининг жойлашувчанлигини аниқлаш учун, яъни бетон 
қоришмасини ўз оғирлиги билан ѐйилиши ва сочилиб кетиши учун стандарт конус дан 
фойдаланилади. (ГОСТ 10181-81) 
Бетонни структураси. 
Бетон қоришмасини қуюқлашиб қотиши натижасида бетоннинг структураси 
шаклланади. Бетонни структураси уни хоссаларини белгилайди. 
Бетон аста секин қотиб боради, агар яхши температура ва намлик бўлса 
мустахкамлиги тез ошади. 
Оддий оғир бегонни хоссалари 
1. бетонни ўртача зичлиги - р0 
2. сиқилишдаги мустахкамлик чегарасига (кгс/см
2
) кўра бетон қуйидаги маркаларга 
бўлинади: 15, 25, 35, 50, 75, 100, 150, 200, 250, 300, 400, 500, 600. 
Бетоннинг мустахкамлиги нормал шароитда (1қ20°±2°С, У=90-100%) қотган кубларда 
аниқланади. 
Кб асосан Кц билан с/ц га боғлик,. 
Кб=А*Кц (ц/с-0,5) с/ц > 0,4 бўлганда 
Кб=А1*Кц (ц/с+0,5) с/ц < 0,4 бўлганда 
Совуқда чидамлилик бетоннинг тузилишига боғлиқ. Зич бетонларда ғоваклар 
бўлади. Майда ғовакларда (микропора) - 70°С да ҳам сув музламайди. Шунинг учун майда 
ғоваклар бетонни совуқда чидамлилигига таъсир этмайди. 

Download 0,6 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   27




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish