Қурилиш машиналари


Атомларни активлаш турининг аломатига кўра пайвандлашнинг неча тури мавжуд?



Download 73,57 Kb.
bet53/57
Sana25.02.2022
Hajmi73,57 Kb.
#292608
1   ...   49   50   51   52   53   54   55   56   57
Bog'liq
190 кур маш ян ттт

Атомларни активлаш турининг аломатига кўра пайвандлашнинг неча тури мавжуд?

Ажралмайдиган бирикмада атомлараро алмашинув ва боғланишлар ҳосил бўладиган пайтда қўлланиладиган атомларни активлаш турининг аломатига кўра пайвандлашнинг уч тури мавжуд: елимлаб пайвандлаш ,суюқлантириб пайвандлаш ва босим остида пайвандлаш.

Ажралмайдиган бирикмада атомлараро алмашинув ва боғланишлар ҳосил бўладиган пайтда қўлланиладиган атомларни активлаш турининг аломатига кўра пайвандлашнинг тўрт тури мавжуд: суюқлантириб пайвандлаш ва босим остида пайвандлаш ҳамда совуқ пайвандлаш ва нур остида пайвандлаш

Ажралмайдиган бирикмада атомлараро алмашинув ва боғланишлар ҳосил бўладиган пайтда қўлланиладиган атомларни активлаш турининг аломатига кўра пайвандлашнинг икки тури мавжуд: суюқлантириб пайвандлаш ва босим остида пайвандлаш.

Ажралмайдиган бирикмада атомлараро алмашинув ва боғланишлар ҳосил бўладиган пайтда қўлланиладиган атомларни активлаш турининг аломатига кўра пайвандлашнинг икки тури мавжуд: қуюқлантириб пайвандлаш ва суюқлантириб пайвандлаш.

Сиртлар нима учун махаллий киздирилади?

Пайвандланаётган кисмларнинг эластик деформацияланишини жадаллаштириш мақсадида сиртлар махаллий киздирилиши мумкин.

Пайвандланаётган кисмларнинг пластик деформацияланишини секинлаштириш мақсадида сиртлар махаллий киздирилиши мумкин.

Пайвандланаётган кисмларнинг пластик деформацияланишини жадаллаштириш мақсадида сиртлар махаллий киздирилиши мумкин.

Пайвандланаётган кисмларнинг эластик деформацияланишини секинлаштириш мақсадида сиртлар махаллий киздирилиши мумкин.

Бириктириш зонаси нима?

Босим остида пайвандлашда бириктириладиган қисмларнинг атомлараро узилишлари ҳосил бўлган зона бириктириш зонаси деб аталади.

Босим остида пайвандлашда бириктириладиган қисмлар орасида ҳосил бўлган зона бириктириш зонаси деб аталади.

Босим остида пайвандлашда бириктириладиган қисмларнинг атомлараро боғланишлари ҳосил бўлган зона бириктириш зонаси деб аталади.

Босим остида пайвандлашда бирикмалараро боғланишлар ҳосил бўлган зона бириктириш зонаси деб аталади.


Download 73,57 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   49   50   51   52   53   54   55   56   57




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish