Қурилиш конструкциялари фанидан тестлар



Download 40,27 Kb.
bet1/2
Sana23.02.2022
Hajmi40,27 Kb.
#182991
  1   2
Bog'liq
қурилиш конструкцияси тест общий


Қурилиш конструкциялари фанидан тестлар

Замонавий лойиҳалаш ва қуриш бўйича нималарга эга бўлиши керак?


1.Назарий ва амалий тайёргарликка
2.Мутахассисликка
3.Ҳеч нарсага
4.Билимга
Ответ: 1

Лойиҳаланган бинолар қандай талабларга эга бўлиши керак?


1.Арзон ихчам;
2.Эксплуатацавий, техник, эстетик ва иқтисодий;
3.Иқлимий юклар таъсири чидамли;
4.Арзон.
Ответ: 1

Қандай қурилиш конструкцияси неча босқичда ҳосил бўлади?


1.3
2.4
3.5
4.2
Ответ: 1

Қайси материаллардан нисбаттан енгилроқ конструкция ҳосил бўлади?


1.Ёғоч;
2.Темир;
3.Тош ва ғишт;
4.Темирбетон.
Ответ: 1

Қурилиш материалларини ҳисоблашдан мақсад;


1.Тежамкорликни;
2.Узоққа чидамликни;
3.Ёмғирга чидамлигини;
4.Минимал ўлчамлар билан ҳисобий ва меъёрий юклар тасирига чидамлиликни ттаъминлашдан иборат.
Ответ: 1
2-мавзу

Илгари 1-даврда қурилиш конструкцияларини ҳисоблашда қайси усулдан фойдаланилади?


1.Рухсат этилган кучланишлар усулидан;
2.Бузувчи зўриқишлар усулидан;
3.Деформация бўйича ҳисоблаш;
4.Тақрибий усулдан.
Ответ: 1

Қайси даврда ва йилдан блошлаб чегаравий ҳолатлар усулидан фойдаланиб конструкциялар ҳисобланган?


1.1995 йил;
2.1941 йил:
3.1980 йил;
4.2000 йил.
Ответ: 1

Конструкцияларни ҳисоблашда унинг ишлаш шароитини ҳисобга олувчи коэффициент – γс эътиборга олинадими?


1.Йўқ;
2.Фойдаси йўқ;
3.Ҳа;
4.Шар эмас.
Ответ: 1

Алюминий қотишмаларининг пўлатга нисбатан афзалликлари?.


1.Коррозияга чидамлилиги
2.Енгиллиги
3.Ёнғинга чидамлилиги
4.Енгиллиги, коррозияга чидамлилиги, эстетик кўриниши.
Ответ: 4

Пўлатнинг эластик деформациясининг асосий хоссаси?.


1.Эластик деформация оқувчанлик чегарасигача қайтар ҳисобланади.
2.Эластик деформация вақтинчалик қаршилик нуқтасигача қайтар ҳисобланади.
3.Эластик деформация пропорсионаллик чегарасига чақайтар ҳисобланади.
4.Эластик деформация ҳисобий қаршилик чегарасигача қайтар ҳисобланади.
Ответ: 3

3-мавзу

Қурилиш конструкцияларига таъсир этувчи юклар даврига кўра қуйидагиларга бўлинади.
1.Қор юклари;
2.Махсус юклар;
3.Ташқи юклар;
4.Доимий, вақтинчалик ва махсус юкларга.
Ответ: 1

Конструкцияларни ҳисоблашда қандай юклардан фойдаланилади?


1.Табиий
2.Қўшимча
3.Юклар жамғармаси
4.Меъёрий ва ҳисобий
Ответ: 1

Махсус юклар жамланмасини тузаётганда қисқа муддатли юкларни қуйидагига кўпайтириб олинади.


1.nс=0,6;
2.nс=0,8;
3.nс=1,2;
4.nс=0,9;
Ответ: 1

Махсус юкларга қандай кучлар киради?


1.Иқлимий юклар
2.Шамол таъсирида ҳосил бўладиган юклар
3.Вақтинчалик юклар
4.Сейсмик юклар. портлаш ва жиҳозларнинг бирдан бузилиши натижасида ҳосил бўладиган юклар
Ответ: 1

Доимий юкларга қандай юклар киради?


1.Бу конструкцияни ўз массаси, шунингдек, унга бошқа конструкциялар массасидан тушадиган юклар
2.Қор юки
3.Машина ва механизмлар юки
4.Эшик ва дераза оғирлиги
Ответ: 1

4-мавзу

Кам углеводли пўлатнинг механик хусусиятлари нимага боҳлиқ?
1.Углероднинг миқдорига
2.Ишлов берувчи қўшимча миқдорига
3.Фосфор миқдорига
4.Олтингугурт миқдорига
Ответ: 1

Металл конструкцияларнинг афзаллиги.


1.Тахминан бих хиллиги
2.Кичик массалиги
3.Енгиллиги
4.3-та жавоб ҳам тўғри
Ответ: 1

Сортамент нима?


1.Метал конструкциялари тарихи ҳақидаги маълумот
2.Конструкцияларнинг нархини белгиловчи ҳужжат
3.Прокат юзалари, ўлчамлари, геометрик таснифлари ва оғирликлари ҳақидаги маълумотлар келтирилган жадвал
4.Прокат оғирликлари ҳақида маълумотлар
Ответ: 1

Металл конструкцияларнинг ривожланиш даври нечтага булинади?


1.4 тага
2.5тага
3.6тага
4.3тага
Ответ: 2

Пўлат темир (Fe) ва углерод (С) қотишмасидан иборат бўлиб, (С) улушига курв қуйидаги турларга бўлинади:


1.-0.25%гача – кам углеродли, -0.25...0.6% - ўртача углеродли, -0.6...2% гача – куп углеродли.
2.-углеродсиз.
3.-углеродли.
4.-лигерланган.
Ответ: 1
4-мавзу

Швеллернинг номери №40 бўлса кўндаланг кесимини баландлиги неча см бўлади?


1.400см
2.0.40см
3.40см
4.4см
Ответ: 3



Download 40,27 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish