«Қурилиш» факультети “Мехнат ва атроф мухит мухофазаси”


– МАЪРУЗА . Мавзу. Зилзилалар



Download 1,8 Mb.
bet21/43
Sana04.07.2022
Hajmi1,8 Mb.
#738685
1   ...   17   18   19   20   21   22   23   24   ...   43
Bog'liq
Geologiya maruza kitobcha

6 – МАЪРУЗА .


Мавзу. Зилзилалар.


Маъруза режаси.


6.1 Упирилиш зилзилалари.
6.2 Вулканлар отилиши.
6.3 Тектоник зилзилалар.
6.4 Портлатишлар.


6.1. Ер шарида куруклик ва денгизларда турли сабабларга кура пайдо булган кучлар таъсиридан ер кобиги катламларининг тебраниши зилзила деб аталади. Табиатнинг бундай энг дахшатли бахтсизлик келтирувчи ходисаси хозирги даврдаги тог хосил бу-лиш жараёнлари билан богликдир.
Сейсмик тебранишлар ер юзасида тухтовсиз содир булади. Олимларнинг аниклашича, хар йили ер шари буйлаб 100 000 дан ортик зилзилалар булиб туради. Демак, хар соатига 11,4 марта ер силкиниб туради. Булардан 10 000 таси кишилар сезадиган зилзилалар булиб, ундан 100 таси вайроналик келтирувчи, дахшатли зилзила хисобланади.
Зилзилалар келиб чикиши ва содир булиш сабабларига кура куйидаги группаларга булинади: а) ер кобигининг устки кисмидаги катламларнинг упирилишидан буладиган зилзила: б) вулконлар отилишидан буладиган зилзила; в) тог хосил булиш жараёни натижасида буладиган тектоник зилзила; г) портлатишлар натижасида буладиган зилзила. (1, 2, 3.)
Упирилиш зилзилалари. Бизга маълумки ер ости сувлари, тог жинсларининг говаклари оркали доимо харакатда булади. Шу харакат давомида ер ости сувлари охактош, гипс, ангидрит, тош тузи таркибидаги тез эрийдиган кальций, магний, натрий, тузларини эритиб узи билан окизиб кетади. Натижада ернинг пастки катламларида катта-катта бушликлар, горлар хосил булади. Агар горларнинг шиплари етарли даражада мустахкам булмаса, улар юкорида ётгаи жинс катламларини огирлигини кутара олмай упирилиб тушади. Упирилган жойларда воронкасимон катта чукурлик хосил булади ва баъзан улар сув билан тулади. Упирилган массанинг бушлик тубига бориб урилинг зарбидан зилзила содир булади.
Упирилиш зилзиласи учоги ер юзасига якин жойлашганлиги сабабли бундай зилзилалар кичик майдонларга таркалади. Масалан, 1914 йилда Харьков областининг Волчанск районида упирилиш натижасида 7 балли зилзила булиб, бу силкиниш диаметри 100 км майдонга таркалган.


6.2. Вулконлар отилиши харакати натижасида буладиган вулкон зилзиласи Камчатка ярнм ороли, Курил, Хоккайдо, Гавай оролларида, Италия, Янги Зеландия территорияларида ва Ер куррасининг купгина жойларида кайд килинган. Бундай зилзилаларда лаваларнинг ер юзасига катта куч билан отилиб чикиши купгина вайроналикларга сабаб булади. Зилзила учоги 600 км чукурликкача булиб, кучи 5—6 баллдан ошмайди.
Тектоник зилзилалар. Ер кобигидаги катламларнинг бурмаланиши, эгилиши, сикилиши, дарзликлар буйлаб юкорига ёки пастга силжиши натижасида хосил булади. Ер кобирининг маълум бир чукурлигида радиоактив элементларнинг парчаланишидан ажра-либ чикаётган иссиклик йигилади. Бу иссиклик ва юкорида ётган тог жинслари огирлигидан хосил булган кучли босим тог жинси катламларини шундай сикадики, натижада уларнинг каршилик курсатиш кобилияти сусайиб, ер кобирининг шу кисмида (узунлиги баъзан 100 км дан ошадиган) каттик ёрилиш ва портлаш ходисаси юз беради. Бунда зилзилалар хосил булиб, ер ичида дам кучли гулдираган товуш, дам шамолнинг хуштак чалишини, дам снаряднинг портлашини эслатадиган садолар ва тог жинсларининг сон-саноксиз зарраларини бир-бирига ишкаланишидан шувиллаган шовкинлар эшитилади. Тектоник зилзилалар тог хосил булиш жараёнлари билан борлик булиб, ер кобирининг айрим участкаларини бир неча ун ва юз метр юкорига кутариши ёки чуктириши мумкин. Ер юзасида дарзликлар ва катта кучга эга булган тебранма тулкинлар вужудга келади. Масалан, 1948 йили Ашхободда булган зилзила натижасида ер юзасида 1,5 м кенгликда ерик пайдо булган.
Тектоник зилзилалар жуда куп булиб туради, улар дахшат-ли, вайрон килувчи кучга эга булиб, катта майдонларга таркалади.

Download 1,8 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   17   18   19   20   21   22   23   24   ...   43




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish