Гидроциклонлар суюқлик аралашмаларини тиндириш, суспензияларни бойитиш, окава сувларни тозалаш ва бошка максадларда ишлатилади. Уларнинг тузилиши киска цилиндрли кобик ва 10200 бурчакли конуссимон куйи кисмдан иборат булади
Гидроциклонни нормал ишлаши учун унинг юкориги d2 ва куйи d6 патрубкалари диаметрларининг оптимал нисбати d2/d6 =1,331,66 булиши тавсия этилади.
Гидроциклонлар ёрдамида суспензиялар таркибидан улчамлари d=10150 мкм булган каттик заррачаларни ажратиш мумкин.
Гидроциклонни иш унумдорлиги V қуйидаги ифодадан аникланади:
V = (d12/4)P/(м g), (3-123)
бу ерда d1- cуспензия патрубкасининг диаметри; - сарф коэффициенти; pм- суюк-лик мухитининг зичлиги; P - гидроциклондаги босимлар фарки , Р = (p1-pч),
ёки
V = 3,19 d6 DP, м3/соат. (3-124)
Гидроциклонни диаметри D (м) cуспензиянинг шартли тезлиги ц (цилиндрик кисмининг кундаланг кесими буйича) аникланади
D = 4V/(ц) , (3-125)
бу ерда V- суспензиянинг хажмий сарфи, м3/сек.
Гидроциклонни гидравлик каршилиги қуйидаги тенгламадан хисобланади
Р = 0 (ц2/2), (3-126)
бу ерда 0 - каршилик коэффициенти; - суспензияни зичлиги.
Гидроциклонни барча улчамлари унинг диаметрига нисбатан аникланади. Агар D500 мм булса, у холда
d1 = (0,320,13)D; d2 = (0,370,21)D; d3 = (0,130,06)D.
Гидроциклонларда ушлаб килиниши мумкин булган заррачаларнинг энг кичик улчамлари (мм) қуйидаги ифодадан аникланиши мумкин
dmin = [4,1*1050,35(D0,2/0,25)]сп/(1-м)(1-х)4,65, (3-127)
бу ерда х- заррачаларни суспензиядаги хажмий улуши; сп- мухитни ковушкок-лиги, Па с; р- суспензияни гидроциклонга киришдаги босими, Па; - конуслик бурчаги, рад.
Гидроциклоннинг цилиндрик кисми диаметри (м) Ю.И.Карпинский тавсияси буйича аникланиши мумкин
Dц = 1,66 0,143 V0,715/р0, 36, (3-128)
бу ерда V- суспензия сарфи, м3/соат.
Гидроциклонларнинг асосий вазифасидан келиб чикиб, уларнинг диаметри ва конуслик бурчаги учун қуйидаги тавсиялар мавжуд: классификациялаш жараёнлари учун D=300350 мм, =200; суспензияларни куюлтириш учун D=100 мм, =10-150 . Эмульсия таркибидаги суюқлик томчиларини ёки суспензиядаги каттик заррачаларни ажратиб олиш учун кулланиладиган центрифугаларнинг асосий ишчи кисми горизонтал ёки вертикал укка урнатилган тез айланувчи барабандир. Центрифугалар фильтрловчи ва чуктирувчи центрифугалар хамда тарелкали сепараторлар гурухига булинади.
Ажратиш коэффициенти Ка кийматига кура барча центрифугалар нормал (Ка3600) ва ута тез айланувчи центрифугалар (Ка>3600) гурухига ажратилади.
Фильтрловчи центрифугаларнинг барабани девори перфорацияланган металлдан ишланиб, унинг юзасига фильтрловчи материал копланади. Суспензия заррачалари марказдан кочма куч таьсирида материал юзасига йигилиб чукма хосил килади, суюқлик (фугат) ушбу чукма қатлами ва матодан фильтрланиб утиб, барабандан узлуксиз равишда чикарилади.
Чуктирувчи центрифугаларнинг барабани яхлит металл девордан иборат. Барабан айланиши натижасида хосил буладиган марказдан кочма куч таьсирида зичлиги катта булган заррачалар ёки суюқлик барабан девори томонга харакат-ланади ва унга ёпишиб тупланади, зичлиги кам булган фаза эса ук атрофида йигилади.
Тарелкали сепараторлар ёрдамида таркибида ута майда дисперс заррачалар тутган суспензия ва эмульсиялар ажратилади. Сепараторни асосий ишчи кисми барабан (ротор) ва конуссимон тарелкалар тупламидан иборат булади. Тарелкалар тешикли ва тешиксиз булиши мумкин.
Do'stlaringiz bilan baham: |