Darsning texnologik xaritasi
Ish jarayoni bosqichlari va mazmuni
|
Faoliyat mazmuni
|
O`qituvchi faoliyati
|
Talaba faoliyati
|
1 bosqich
Kirish. Tashkiliy qism(10daqiqa)
| -
O`qituvchi talabalarning darsga tayyorgarligini nazorat qiladi, mavzun e`lon qiladi, dars maqsadi va vazifalarini tushuntiradi.
|
Auditoriyani dars jarayoniga tayyorlaydi. Ob-havo, dunyodagi voqea va hodisalar haqidagi suhbatda ishtirok etadi.
|
2 bosqich.
Asosiy qism.
O`tilgan mavzuni takrorlash
(20 daqiqa)
|
2. O`qituvchi talabalarni o`tilgan mavzuni qanday o`zlashtirganligini nazorat qiladi va talabalarni o`tilgan mavzu yuzasidan bilimlariga qarab nazorat qiladi
|
O`tilgan mavzu yuzasidan berilgan savollarga javob beradi va topshiriqlarni bajaradi.
|
3 bosqich
Yangi mavzuni tushuntirish(25 daqiqa)
|
3.1 Yangi mavzuni e`lon qiladi
3.2 Yangi leksika bilan tanishtiradi
3.3 Yangi matn ustida ishlashni o`rgatadi
3.4 Muammoni o`rtaga tashlaydi, talabalarni mustaqil fikrlashga, muammolar yechimini topishga o`rgatadi.
3.5 Auditoriyada ijodiy ishchanlik kayfiyatini shakllantiradi.
3.6 Klaster 6x6, baxs-munozara, kommunikativ metodlarini qo`llaydi.
|
3.1 Yangi leksikani yozadi , ularni og`zaki nutqda qo`llashni o`rganadi.
3.2 Yangi mavzuni va informatsiyani o`rganadi.
3.3 O`tilgan mavzuni o`zlashtirish uchun talabalar bilan guruhda va yakka ishlaydi.
3.4 Muammolar yechhimini topishga, mustaqil fikrlashga o`rganadi.
|
4 bosqich
Yangi mavzuni mustahkamlash (20 daqiqa)
|
4.1 O`tilgan yangi mavzuni mustaxkamlashga oid mashqlar bajaradi.
4.2 Tarqatma materiallar, disk, rasmlar, tablitsalar, testlar yordamida o`tilgan mavzuni mustaxkmlaydi.
4.3 Talabalar tomonidan berilgan savollarga javob beradi, talabalar muammolarini bartaraf qiladi.
|
4.1 Berilgan savollar yuzasidan javob beradi, boshqa talabalar tomonidan berigan javoblarni to`ldiradi, to`g`irlaydi.
4.2 Yangi mavzuni o`zlashtish, mustaxkamlashga oid mashqlarni bajaradi, sahna ko`rinishlari tuzadi, mavzuni o`zlashtirishga oid o`yinlarda ishtirok etadi. ( Yakka va guruhda)
|
5 bosqich
Talabalr bilimini baxolash va izoxlash.
Uyga vazifa.
|
Talabalarni javoblarini baxolaydi va izoxlaydi.
Talabalr uyida bajarishi va mustaqil ishlashlari uchun topshiriqlar beradi.
|
5.1 Berigan topshiriqlar ustida ijodiy ishlashga o`rganadi.
5.2 kerakli informatsiyalarni gazeta, jurnal saqhifalari, internetdan topadi va ular ustida mustaqil ishlashga o`rganadi.
|
13-DARS
MAVZU: ADJECTIF ET LE GENRE DES ADJECTIFS
Darsning texnologik modeli
Mashg`ulot vaqti
Soat
|
Talabalar soni
|
Mashg`ulot shakli
|
Amaliy
|
Mashg`ulotning rejasi
| -
Tashkiliy qism
-
O`tilgan mavzuni takrorlash
-
Yangi mavzuni tushuntirish
-
O`tilgan mavzuni mustaxkamlash
-
Xulosa
|
Дарснинг мақсади
|
Yangi mavzuni tanishtirish, so`z boyligini oshirish, fransuz tilida muloqot qilish malaka va ko`nikmalarini
rivojlantirish, talabalar nutqini rivojlantirish, talabalarning o`qish, yozish, tinglab tushunish, gapirish va malaka ko`nikmalarini shakllantirish
|
Ta`lim berish usuli
|
Kommunikativ, baxs-munozara, 6x6
|
Ta`lim berish shakli
|
O`qituvchi-talaba, talaba-talaba
|
Ta`lim berish vositalari
|
Kitob, konspekt loyihasi, tarqatmali materiallar va slaydlar, rasmlar
|
Ta`lim berish sharoiti
|
Auditoriya
|
Baxolash
|
55-70 % qoniqarli
71-85 % yaxshi
86-100 % a`lo
|
Darsning texnologik xaritasi
Ish jarayoni bosqichlari va mazmuni
|
Faoliyat mazmuni
|
O`qituvchi faoliyati
|
Talaba faoliyati
|
1 bosqich
Kirish. Tashkiliy qism(10daqiqa)
| -
O`qituvchi talabalarning darsga tayyorgarligini nazorat qiladi, mavzun e`lon qiladi, dars maqsadi va vazifalarini tushuntiradi.
|
Auditoriyani dars jarayoniga tayyorlaydi. Ob-havo, dunyodagi voqea va hodisalar haqidagi suhbatda ishtirok etadi.
|
2 bosqich.
Asosiy qism.
O`tilgan mavzuni takrorlash
(20 daqiqa)
|
2. O`qituvchi talabalarni o`tilgan mavzuni qanday o`zlashtirganligini nazorat qiladi va talabalarni o`tilgan mavzu yuzasidan bilimlariga qarab nazorat qiladi
|
O`tilgan mavzu yuzasidan berilgan savollarga javob beradi va topshiriqlarni bajaradi.
|
3 bosqich
Yangi mavzuni tushuntirish(25 daqiqa)
|
3.1 Yangi mavzuni e`lon qiladi
3.2 Yangi leksika bilan tanishtiradi
3.3 Yangi matn ustida ishlashni o`rgatadi
3.4 Muammoni o`rtaga tashlaydi, talabalarni mustaqil fikrlashga, muammolar yechimini topishga o`rgatadi.
3.5 Auditoriyada ijodiy ishchanlik kayfiyatini shakllantiradi.
3.6 Klaster 6x6, baxs-munozara, kommunikativ metodlarini qo`llaydi.
|
3.1 Yangi leksikani yozadi , ularni og`zaki nutqda qo`llashni o`rganadi.
3.2 Yangi mavzuni va informatsiyani o`rganadi.
3.3 O`tilgan mavzuni o`zlashtirish uchun talabalar bilan guruhda va yakka ishlaydi.
3.4 Muammolar yechhimini topishga, mustaqil fikrlashga o`rganadi.
|
4 bosqich
Yangi mavzuni mustahkamlash (20 daqiqa)
|
4.1 O`tilgan yangi mavzuni mustaxkamlashga oid mashqlar bajaradi.
4.2 Tarqatma materiallar, disk, rasmlar, tablitsalar, testlar yordamida o`tilgan mavzuni mustaxkmlaydi.
4.3 Talabalar tomonidan berilgan savollarga javob beradi, talabalar muammolarini bartaraf qiladi.
|
4.1 Berilgan savollar yuzasidan javob beradi, boshqa talabalar tomonidan berigan javoblarni to`ldiradi, to`g`irlaydi.
4.2 Yangi mavzuni o`zlashtish, mustaxkamlashga oid mashqlarni bajaradi, sahna ko`rinishlari tuzadi, mavzuni o`zlashtirishga oid o`yinlarda ishtirok etadi. ( Yakka va guruhda)
|
5 bosqich
Talabalr bilimini baxolash va izoxlash.
Uyga vazifa.
|
Talabalarni javoblarini baxolaydi va izoxlaydi.
Talabalr uyida bajarishi va mustaqil ishlashlari uchun topshiriqlar beradi.
|
5.1 Berigan topshiriqlar ustida ijodiy ishlashga o`rganadi.
5.2 kerakli informatsiyalarni gazeta, jurnal saqhifalari, internetdan topadi va ular ustida mustaqil ishlashga o`rganadi.
|
ADJECTIF
(SIFAT)
Sifat mustakil suz turkumi bulib u predmetni belgisini, sifati,rangi - tusi,ta'mi - mazasini ifodalaydi. Sifatlar 2 xil buladi.
1. Asliy sifat.( Adj ectif qualificatif)
2. Nisbiy sifat.(Adjectif de relation)
Asliy sifat predmetni asl tuzilishini ,shaklini, xajmi,rangini ifodalaydi. Masalan: (exemple). Une ville moderne - Zamonaviy shaxar. Une vieille usine - Eski zavod. Un chemin étroit - tor yul. Un grand jardin - katta bog.
Nisbiy sifat predmetni biror sifatini biror joyga tegishliligi, kelib chikishi, boglikligiga nisbatan ifodalaydi Masalan:(exemple)
Une ville commerciale - savdo sotik shaxri. Une usine métallurgique-metallurgiya zavodi. Un chemin pierreux- toshli yul.
Un jardin fruitier - mevali bog.
frantsuz tilida sifatlar kuyidagi grammatik kategoriyalarga ega:
I. rod; un petit garçon - une petite fille.
2. con: un petit garçon - des petits garçons.
3. daraja: grand, plus grand, le plus grand.
GENRE DES ADJECTIFS
(SIFATLARDA ROD)
Sifatlar ot bilan rod va sonda moslashadi. Sifatlarda xam 2 rod mavjud:
jenskiy rod.
Mujskoy rod.
Ba'zi sifatlarni tuzilishidan ma'lum rodga tegishli defe bulmaydi, chunki bunday sifatlar mujskoy rodda xam Jenskiy rodda xam bir xil shaklga ega. Masalan: jeune, utile, sale, rouge, tendre, etc.
Un cahier sale - iflos daftar
Une main sale- kir kul
Frantsuz tilida mujskoy roddagi sifatlarga rod yasovchi kushimchalar kushish bilan ularningjeskiy roddagi formasi xosil kilinadi:
1.Mujskoy roddagi sifatlarning oxiriga «e» xarfini kushib kuysak bu sifatni jenskiy rodi xosil buladi.
un petit garçon - une petite fille.
2.Suz oxiri "e" xarfiga tugagan mujskoy rod sifatlarining jenskiy rodi uzgarishsiz koladi.
Un large point- une large rue.
3Suz oxiri -er, -ier kushimchasiga tugagan mujskoy roddagi sifatlarning
jenskiy rodi kuyidagicha uzgaradi:-ère, -ière. un vent léger — une robe légère.
4.-f xarfiga tugagan mujskoy roddagi sifatlarning jenskiy rodi-ve kushimchasini oladi.
Un air nanf- une question nanve.
5. -eux kushimchasiga tugagan sifatlarning mujskoy rodi -euse kushimchasiga uzgaradi.
Un visage heureux — une figure heureuse.
6.Suz oxiri -et, -el, -eil, -en, -ien, -on kushimchalariga tugagan sifatlarning jenskiy rodini xosil kilganda oxiridagi xarflari ikkilantiriladi va «e» xarfi kushiladi:
un frère cadet - une soeur cadette .
un refus formel — une réponse formelle.
un cas panel - une chose pareille .
un pays européen - une langue européenne.
un monument ancien - une ville ancienne.
un bon caractère — une bonne note .
Lekin : so`z oxiri -al, -in, -ain, -ein kushimchasiga tugagan sifatlarni jenskiy rodida oxiridagi xarflar ikkilantirilmaydi va «e» xarfi ko`shib yoziladi.
une chambre voisine
une tasse pleine
une touriste américaine
une pete nationale
une appaire commune.
7. So`z oxiri – eur kushimchasiga tugagan mujskoy rod sifatlaming jenskiy rodi – euse kushimchasiga uzgaradi.
Un rire moqueur -une voix moqueuse.
8. So`z oxiri -teur kushimchasiga tugagan sifatlaming jenskiy rodi -trise kushimchasiga uzgaradi.
Un ton protecteur - une ombre protectrice
Bundan tashkari ba'zi sifatlaming jenskiy rodida konundan tashkari uzgarishlar vyjudga keladi bunday sifatlarni yod olish kerak.
Doux-douce, faux - fausse, bas - basse
14-DARS
MAVZU: NOTRE UNIVERSITE
Darsning texnologik modeli
Mashg`ulot vaqti
Soat
|
Talabalar soni
|
Mashg`ulot shakli
|
Amaliy
|
Mashg`ulotning rejasi
| -
Tashkiliy qism
-
O`tilgan mavzuni takrorlash
-
Yangi mavzuni tushuntirish
-
O`tilgan mavzuni mustaxkamlash
-
Xulosa
|
Дарснинг мақсади
|
Yangi mavzuni tanishtirish, so`z boyligini oshirish, fransuz tilida muloqot qilish malaka va ko`nikmalarini
rivojlantirish, talabalar nutqini rivojlantirish, talabalarning o`qish, yozish, tinglab tushunish, gapirish va malaka ko`nikmalarini shakllantirish
|
Ta`lim berish usuli
|
Kommunikativ, baxs-munozara, 6x6
|
Ta`lim berish shakli
|
O`qituvchi-talaba, talaba-talaba
|
Ta`lim berish vositalari
|
Kitob, konspekt loyihasi, tarqatmali materiallar va slaydlar, rasmlar
|
Ta`lim berish sharoiti
|
Auditoriya
|
Baxolash
|
56-70 % qoniqarli
71-85 % yaxshi
86-100 % a`lo
|
Darsningtexnologik xaritasi
Ish jarayoni bosqichlari va mazmuni
|
Faoliyat mazmuni
|
O`qituvchi faoliyati
|
Talaba faoliyati
|
1 bosqich
Kirish. Tashkiliy qism(10daqiqa)
| -
O`qituvchi talabalarning darsga tayyorgarligini nazorat qiladi, mavzun e`lon qiladi, dars maqsadi va vazifalarini tushuntiradi.
|
Auditoriyani dars jarayoniga tayyorlaydi. Ob-havo, dunyodagi voqea va hodisalar haqidagi suhbatda ishtirok etadi.
|
2 bosqich.
Asosiy qism.
O`tilgan mavzuni takrorlash
(20 daqiqa)
|
2. O`qituvchi talabalarni o`tilgan mavzuni qanday o`zlashtirganligini nazorat qiladi va talabalarni o`tilgan mavzu yuzasidan bilimlariga qarab nazorat qiladi
|
O`tilgan mavzu yuzasidan berilgan savollarga javob beradi va topshiriqlarni bajaradi.
|
3 bosqich
Yangi mavzuni tushuntirish(25 daqiqa)
|
3.1 Yangi mavzuni e`lon qiladi
3.2 Yangi leksika bilan tanishtiradi
3.3 Yangi matn ustida ishlashni o`rgatadi
3.4 Muammoni o`rtaga tashlaydi, talabalarni mustaqil fikrlashga, muammolar yechimini topishga o`rgatadi.
3.5 Auditoriyada ijodiy ishchanlik kayfiyatini shakllantiradi.
3.6 Klaster 6x6, baxs-munozara, kommunikativ metodlarini qo`llaydi.
|
3.1 Yangi leksikani yozadi , ularni og`zaki nutqda qo`llashni o`rganadi.
3.2 Yangi mavzuni va informatsiyani o`rganadi.
3.3 O`tilgan mavzuni o`zlashtirish uchun talabalar bilan guruhda va yakka ishlaydi.
3.4 Muammolar yechhimini topishga, mustaqil fikrlashga o`rganadi.
|
4 bosqich
Yangi mavzuni mustahkamlash (20 daqiqa)
|
4.1 O`tilgan yangi mavzuni mustaxkamlashga oid mashqlar bajaradi.
4.2 Tarqatma materiallar, disk, rasmlar, tablitsalar, testlar yordamida o`tilgan mavzuni mustaxkmlaydi.
4.3 Talabalar tomonidan berilgan savollarga javob beradi, talabalar muammolarini bartaraf qiladi.
|
4.1 Berilgan savollar yuzasidan javob beradi, boshqa talabalar tomonidan berigan javoblarni to`ldiradi, to`g`irlaydi.
4.2 Yangi mavzuni o`zlashtish, mustaxkamlashga oid mashqlarni bajaradi, sahna ko`rinishlari tuzadi, mavzuni o`zlashtirishga oid o`yinlarda ishtirok etadi. ( Yakka va guruhda)
|
5 bosqich
Talabalr bilimini baxolash va izoxlash.
Uyga vazifa.
| -
Talabalarni javoblarini baxolaydi va izoxlaydi.
-
Talabalr uyida bajarishi va mustaqil ishlashlari uchun topshiriqlar beradi.
|
5.1 Berigan topshiriqlar ustida ijodiy ishlashga o`rganadi.
5.2 kerakli informatsiyalarni gazeta, jurnal saqhifalari, internetdan topadi va ular ustida mustaqil ishlashga o`rganadi.
|
NOTRE UNIVERSITE
Voici un bel édifice a 4 étages.Ses larges fenêtres donnent sur la rue Khamid Vlimjan. Sa façade donne sur une belle rue .
C'est l'université d'Ourguentch, c'est notre université.L'Université Pédagogique d' Ourguentch est un des plus grands établissements d'études de notre république. Il existe plus de 70 ans. L'Université forme des maоtres d'école et des éducateurs pour les établissements préscolaires des économistes ,des ingénieurs-techniciens.
Plus de 5 mille étudiants font leurs études а la section du jour et а la section par correspondance^ présent l'université possède 10 facultés: la faculté de phisique et de mathématiques, de philologie, des langues du monde, de pédagogique ,d'histoire, de nature,de culture gymnastique.de I'économie,d'ingénieur-technicien. Les étudiants ont toutes les conditions pour faire leurs études .
Nous avons de belles salles d'études ,des cabinets d'études, des laboratoires ,des salles de lectures et une bibJiotheque.il y a aussi de grandes salles de gymnastique et un grand stade. La durée des études а l'université est 4 ans. Tous les étudiants touchent une bourse .Près de notre université il y a 4 foyers pour les étudiants .
Tous les commodités sont а la disposition des étudiants .
Mots et expressions
donner sur...-qaragan bo'lmoq
façade(f)- old ko'rinish
établissement(m)- muassasa
exister- mavjud bo'lmoq
former- ishlab chiqarmoq
éducateur(m)- tarbiyachi
section (f)- bo'lim
|
par correspondance - sirtqi bo'lim
leeturc(f)- o'qish
durée(f)- muddat
toucher une bourse- stipendiya olmoq
foyer(m)- yotoqxona
commodité(f)- qulaylik
|
Répondez aux questions suivantes:
1 - Où faites -vous vos études ?
-
Où se trouve votre université?
-
Depuis quand existe-elle?
-
Queis spécialistes forme votre université?
-
Combien de facultés possède votre université?
6. Qu'est-ce qu'il y a а votre université pour les étudiants?
7. Où se trouve votre bibliothèque ?
-
Les étudiants touchent-ils une bourse?
-
Est -ce qu'il y a des foyers pour les étudiants /
10. Les étudiants quelles commodités ont-ils?
Nodir: Où faites-vous vos études ?
Nafisa: Je fais mes études а l'université Ourguentch.
Nodir : Où se trouve votre université ?
Nafisa: Notre université se trouve dans la rue Kh. Alimjan.
Nodir : Depuis quand existe-elle ?
Nafisa: II existe depuis 70 ans.
Nodir: Quels spécialistes forme votre université ?
Nafisa: Notre université forme les specialisites suivants: les maоtres d'écoles, les
philologues, les ingénieurs, les économistes etc.
Nodir : Y-a-t-il le foyer pour les étudiants а votre université ?
Nafisa: Oui, près de notre université il y a 4 foyers pour les étudiants.
Nodir : Comment on peut entrer а l'université pour ses études ?
Nafisa: Pour entrer а notre université vous devez passer les examens d'entrés.
Nodir: Au quel mois on passe les examens d'entrés ?
Nafisa: On passe les examens d'entrés au mois d'août.
Nodir: Nafisa, je te remercie pour tes informations.
Exercice I. Construisez les mots en ordre.
-
11.9.10.7,8,3.4,6.5.1.2.
-
10,7,8.6,4,5.3.2.1.9,11.
-
11.7,8,9,10,6.5,4.3,2.1.
1) et par
-
correspondance
-
а la
-
section
5) jour
-
du
-
font
-
leurs études
-
4 mille
10) étudiants
11) plus de
Exercice 11. Séparez les mots.
Nousavonsdebellessallesd'étudesdescabinetsdelaboratoiresdessallesdetectures.
llyaaussidegrandesallesdegymnastiqueetungrandstade.
Laduréedeséludesа!'universitéest4ans.
Exercice III. Remettez en ordre les mots des phrases.
-
est / Martine / Paris / étudiante / а .
-
au / Vous / Jules-Ferry / collège / ? / travaillez
-
professeur/ de français / suis / Oui, /je.
-
Vous/?/Victor Hugo / habitez / rue
-
а / de Fort-de-France / est / il / la Martinique.
-
se trouve/ bibliothèque /Notre/ au / deuxième/ étage/.
-
а/pied / vais / а l'université /je / avec/ mon / ami /.
-
Akbar / où / fait / il /ses / études / ? /.
-
après ,/je/fais / une promenade / а cheval/.
10.A /quelle / heure / les / leçons / commencent/ ? /.
Do'stlaringiz bilan baham: |