Урганч – 2020 маъруза мавзулари ва унинг ҳажми «Тасдиклайман» Кафeдра мудири


Марказий иқлим минтақасида ғўзани суғориш



Download 5,43 Mb.
bet27/48
Sana12.04.2022
Hajmi5,43 Mb.
#545276
1   ...   23   24   25   26   27   28   29   30   ...   48
Bog'liq
Марузалар матни (2)

Марказий иқлим минтақасида ғўзани суғориш сони ва умумий меъёри шимолий минтақадагига нисбатан бирмунча оширилади. Тошкент вилоятидаги сизот сувлари чуқурда жойлашган (>3 м) бўз тупроқларда ғўза 1–3–1 схемада 5500 м3/га умумий меъёрда 5 марта суғорилса, 1–1,5 м чуқурликда жойлашган ўтлоқи-ботқоқ тупроқларда 0–3–0 ёки 1–2–0 схемада 3 мартагача 2800–3600 м3/га умумий меъёрда, ботқоқ-ўтлоқи (0,5—1 м) тупроқларда эса 2 марта суғорилади.
Сизот сувлари 2 м. дан яқин жойлашган ўтлоқи-бўз ва ўтлоқи-ботқоқ тупроқларда ғўза пишиш даврида суғорилмайди. Мазкур шароитларда ғўзани галлик суғориш меъёри тупроқнинг механик таркибига боғлиқ ҳолда 900–1300 м3/га. ни ташкил этади. Ғўза гуллашгача 20–25 ва гуллаш-мева тўплаш даврида 15–20 кун оралатиб суғорилади. Сизот сувлари чуқурда жойлашган ерларда суғоришлар июнь ойининг бошида бошланиб, август ойиниг охири ва сентябрь ойининг бошларида якунланса, ўтлоқи-ботқоқ тупроқлар шароитида июнинг 2- декадасида бошланиб, август ойининг 2- ярмида якунланади.
Сирдарё ва Жиззах вилоятларида ғўза қуйидаги тартибда суғорилади: сизот сувлари чуқурда жойлашган бўз тупроқларда 2–4–1 схемада 6800 м3/га умумий меъёрда 7 марта суғорилса, V ва VI гидромодуль районга мансуб енгил ва ўртача қумоқ ҳамда соз тупроқларда (сизот сувлари 2–3 м) 1–4–0 ва 2–4–0 схемада 5000–6000 м3/га умумий меъёрда 5 ва 6 марта суғорилади. Сизот сувлари 1 м атрофида жойлашган гидроморф тупроқларда эса 0–3–0 ва 1–2–0 схемада 2800–3600 м3/га умумий меъёрда 3 марта суғориш талаб этилади. Мирзачўлнинг коллектор-зовур тармоқлари билан етарлича таъминланган шўрланган тупроқлари шароитида шўр ювиш тариқасидаги суғориш режими қўлланилади, яъни суғориш меъёри 20–25%га оширилади. Бўз тупроқлар минтақасининг сизот сувлари ўртача чуқурликда ётган ерларида суғоришлар май ойининг охири–июнь ойининг бошларида бошланиб, августнинг охири ва сентябрь бошларида якунланса, сизот сувлари яқин жойлашган тупроқларда июннинг 3- декадасидан августнинг 2- декадасигача давом этади. Суғоришларнинг галлик меъёри 800–1000 м3/га. дан 1200–1300 м3/га. ча бўлади.
Фарғона водийсида ғўза турлича тупроқ-гидрогеологик шароитларда етиштирилиши боис ғўзанинг суғориш режимини ҳар бир аниқ бир шароит учун табақалаштирилган ҳолда танланиши ва қўлланилиши талаб этилади. Бўз тупроқлар минтақасидаги сизот сувлари чуқурда (>3 м) жойлашган ерларда тупроқ шароитларига боғлиқ ҳолда ғўза 1–5–1, 2–4–1, саҳро минтақасидаги тупроқларда эса 2–5–1 схемасида 5600–6500 м3/га умумий меъёрда 7–8 марта суғорилса, сизот сувлари ер юзасига яқин (1 м атрофида) жойлашган ерларда (VIII ва IX гидромодуль районлар)да эса 0–3–0, 1–3–0, 1–2–0 схемаларда 2800–4000 м3/га. гача умумий меъёрларда 3–4 марта суғорилиши лозим. Ушбу ерларда суғоришларнинг галлик меъёри 700–800 м3/га. дан 1200–1300 м3/га гача миқдорларни ташкил этади. Минтақадаги VI гидромодуль районга мансуб ерларда ғўза 1–3–0, 1–4–0, 1–3–1 схемаларда 900–1300 м3/га умумий меъёрда 4–5 марта суғорилади. Сизот сувлари чуқурда жойлашган бўз тупроқлар шароитида суғоришлар май ойининг 2 декадасида бошланиб, сентябрь ойининг 1- декадасида якунланади. Гуллаш давригача ғўза 20–25, гуллаш-мева тўплаш даврида 10–15 ва пишиш даврида 20–25 кун оралатиб суғорилади.

Download 5,43 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   23   24   25   26   27   28   29   30   ...   48




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish