Унсурлари билан боғлиқлиги каби масалалар ўз ифодасини топган


bet17/45
Sana21.05.2022
Hajmi
#605388
1   ...   13   14   15   16   17   18   19   20   ...   45
Bog'liq
Iso Jabborov. O\'zbek xalqi etnografiyasi

ё ш и
 
катта аёлларнинг о қ дока рўмол ў р аш од ати ҳо- 
зиргача сақланган. Ҳозирги даврда кўпчилик қи злар 
в а ёш аёллар бош ял ан г замонавий турм аклаш га ўт- 
ганлар.
И лгари қи зш ар. ва аёлларнинг соч ўрим и жиддий 
ф арқланган. Қ и зл ар ва келинчаклар (бола туққан и га- 
ч а )д а қирқ ўрим соч, аёлл ар д а икки ўрим соч қўйиш 
о д а т бўлган. Айрим ж ой л ар д а қирқ ўрим сочЛ|И, онда- 
сонда икки ўримли ва ж и н гал ак сочли а ёл л ар учрайди. 
Ҳозирги аёллар кўпчилигининг сочлари к а л та қирқил- 
ган, модага ўтилган. Э ркакл ар ҳам ҳозирги зам онавий 
причёскага ўтган, айниқса ш аҳар ёш лари да б у кучли- 
роқдир.
www.ziyouz.com kutubxonasi


А нъанавий кийим ларга хос тақинчоқ ва б езаклар 
яқин д аврл аргач а одат бўлиб келган. И лгари турли 
заргарли к зеб-зййнат бую мларидан кўпчилик аёллар- 
нинг бош ва уст кийим лари безатилган. Кийим-кечак- 
ларнинг янгиланиши тақинчоқдарнинг йўқолиш ига са- 
баб бўлган. XIX аср охирларигача аёллар учун зар- 
гарлар иш лаб чиқарган зеб-зййнат буюмлари ж уд а ҳам 
кўп ва ҳар хилда бўлган. М аеалан, Ф арғбна водийси- 
д а безак-аш ёлар энг кўп тар қал ган . Уларнинг ҳар бири 
бир неча ш аклда махсус номга эга: бўйин ва кўкрак- 
ка тақилад иганлард ан пайканча, арпа ж евак, зебгар- 
дон, нозигардон, тан гаж евак. 
тумор, 
бозванд, тилла 
туморча, бўйинтумор, кўкрактумор, сочнинг икки томо- 
нига тақиб, икки елкага тушириб оладиган заркокил, 
орқага тақиладиган тан га чўлпи, пеШонага тақилади- 
ган тилла баргак, тиллақош , ж в ға в а ҳар хил сочпопук 
(пар сочпопук, найча сочпопук, панж:ара сочпопук, беко- 
кил ёки бешкокил, қуббали сочпопук ва ҳ. к .), қўлтиққа 
тақиладиган қўлтиқ тумор ва буринга осиладиган ар авак 
ва латива. И сирға турлари ҳам кўп бўлган: кан а зира
Туркистон балдоқ, Қ аш қар' балдоқ, учкокилли ёки учоёқ- 
ли зира, зулукзира, ой балдоқ, Ф арғоначабалдоқ, Тош- 
кентб алдоқ, ш алдироқбалдоқ, к ў зл и кзи р а, а р а в а б алд оқ 
(Юмолоқ ш ак л д а), анж ир балдоқ ва ҳоказо. У зук турла- 
ридан: афғонча узук, кўзсиз узук, румча узук, айрибанд 
узук ш ахонак, қуйма узук, ўрам а узук, мис узук, тил- 
л а узук, хожи узук. Б и л агу зу к турлари: сўқм а билаг- 
узук, қўчқор шоҳли 
росмана 
билагузук, чоғроқ би- 
лагузук, илонбош билагузук, 
тугмали билагузук, ба- 
қабош билагузук, бодомча билагузук ва ҳоказо, Зеб- 
зийнатларни зар гар лар ўйма усулда ясаган турли ранг- 
даги тош лар: марж он, шйша. 
садаф каб и л ар билан 
безайдилар. Сурхондарё қиш лоқларида кў к р а к к а тақи- 
ладиган рангли м айда м унчоқлардан тизилгаи безак- 
л ар кенг тар қ ал ғая. Кўп ж ойларда ипга ти зи лган мар- 
ж он шодаси, Тош кентда майда дурдан ясалгаи мун- 
чоқ, м арж он ва шишадаая ишланган исирға, узук 'в а
билагузук осиш одат бўлган. Кўйлак ёқасига ҳар хил 
нозик тўғнағичлар асганлар. 

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   13   14   15   16   17   18   19   20   ...   45




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish