Университети


Биологик фанлардан ботаника ва зоология археология фанига энг яқин  фанлар қаторига киради.  Палеоботаника



Download 2,52 Mb.
Pdf ko'rish
bet90/156
Sana25.03.2022
Hajmi2,52 Mb.
#508843
1   ...   86   87   88   89   90   91   92   93   ...   156
Bog'liq
CHOPPER


Биологик фанлардан ботаника ва зоология археология фанига энг яқин 
фанлар қаторига киради. 
Палеоботаника.
Ўсимликлар тарихи билан шуғулланувчи ботаника фанининг тармоғи. 
Бу фанга манбани археология беради. Тадқиқотлар натижасида топиладиган 
ўсимликлар қолдиқлари ва уруғлари мисолида ўсимликлар тарихи 
ўрганилади. Иш услуби жуда оддий бўлиб, ўсимликлар уруғлари кўп ҳолатда 
кўзга ташланмайди, тупроққа қўшилиб археологнинг назарига тушмаслиги 
аниқ. Шунинг учун пол устидаги маданий қатлам сувга солинади ва эритиб 
қўйилади. Сув юзасига ўсимлик қолдиқлари қалқиб чиқади. Улар қуритилиб, 
микроскопда қандай ўсимлик қолдиғи ёки уруғи эканлиги аниқланади. 
Фаннинг шу соҳаси билан шуғулланувчи олимни палеоботаник деб атайди. 
Палеозоология
.
Ҳайвонат дунёси тарихи билан шуғулланадиган фан соҳаси. Бу фанга 
ҳам асосий манбани археология беради. Ҳайвон суяклари асосида илмий 
тадқиқотлар олиб борилади. Шу фан тури бўйича шуғулланувчи олим 
палеозоолог деб аталади. Ўз навбатида палеозоологлар ҳам шуғулланувчи 
ҳайвон турларига қараб бўлиниб кетади. Жумладан, тўртламчи давр 
ҳайвонлари, қушлар, сув ҳайвонлари тарихи билан шуғулланувчи 
мутахассисларга бўлинади. 


150 
Асосий адабиётлар 
1. Colin Renfrew, Paul Bahn. Archaeology: Theories, Methods and Practice. 
London 2004 
2. Connah G. Writing about Archaeology. Cambridge University Press.2010 
3. Archaeological theory today. Edited by Ian Hodder. Cambridge University Press 
2001 
4. Andrew Jones. Archaeological theory and scientific practice. Cambridge 
University Press 2004.
5. Jane Balme. Alistair Paterson. Archaeology in practice. Oxford. 2006. 
Қўшимча адабиётлар 
6. Эгамбердиева Н.А. Археология. ”Ўқув қўлланма” Т.: 2001. 
7. Kabirov J., Sagdullaev. A. O’rta Osiyo arxeologiyasi T.: 1990 

Download 2,52 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   86   87   88   89   90   91   92   93   ...   156




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish