Umumiy fizika kursi (ii-tom)



Download 21,68 Mb.
Pdf ko'rish
bet194/296
Sana26.02.2022
Hajmi21,68 Mb.
#468309
1   ...   190   191   192   193   194   195   196   197   ...   296
Bog'liq
Umumiy fizika kursi II tom

Нков = В + Н". 
(1)
Н" 
нинг киймати ковакнинг улчовлари ва шаклига боглик.
Магнетик ичида уки В векторга параллел булган узун ин­
гичка цилиндр шаклида ковак ажратамиз. Магнетик моле­
куляр токларнинг бир хил ориентирланиши натижасида маг­
нитланган деб кабул киламиз. У долда ковакнинг чегараси 
(239- 
а
раем) компенсацияланмаган 
V
ток досил булади; эле­
ментар токлар соат стрелкаси даракати буйлаб йуналганда, 
Г
ток соат стрелкаси даракатига тескари томонга йуналган бу­
лади. Равшанки, бу 
Г
ток улчовлари ва шакли худди ковак­
нинг улчовлари ва шаклига ухшаган магнетик парчасининг 
сиртидаги элементар токларни кушиш натижасида досил бу-


ладиган 
I
токка (239- 
б
раем) катталик жидатдан тенг ва 
йуналиш жидатдан карама-карши булади. 239- бетда бундай 
/ ток узи айланиб окиб утаётган магнетик парчасининг ичида
И '
= 4 к / = 4 
*Рт
кучланганлик досил килишини исботлаган эдик, бу ерда 
Р т—
—магнитланиш векторининг сон киймати. (Аник айтганда, бу 
формула факат чексиз узун
цилиндр учун тугри булади.
Чекли узунликдаги цилиндр 
учун унинг урта кисмида ци­
линдрнинг радиуси узунлигига 
нисбатан канча кичик булса, 
бу формула шунча аникрок бу­
лади.) 
Г
ток / токка тескари 
йуналган булгани учун ковак 
ичида
И"
= — 
И '
= — 
4г.Р
239- раем. Ковак сиртидаги м олеку­
ляр токларнинг узаро кушилиши.
кучланганлик досил килади.
Бундан, (1) га биноан юкорида таърифланган шаклдаги 
ковак ичида майдон кучланганлик куйидагича булади:
Яков = в + И " = В — 4ъРт
ёки 207- параграфдаги (5а) формулага биноан
•^ков =
Н.
Демак, уки В векторга параллел булган узун ингичка цилиндр 
шаклидаги ковакнинг урта кисмидаги майдон кучланганлик 
магнетик ичидаги Н кучланганликка тенг булади, деган хуло­
сага келамиз. Н кучланганлик 207- параграфдаги (За) форму- 
ладан топилади.
Агар ана шундай ковак ичига рамка киритсак, шу рамкага 
таъсир этадиган кучлар моменти оркали Н ни улчашимиз 
мумкин.
Агар асослари В векторнинг йуналишига перпендикуляр 
булган киска ва йугон цилиндр шаклидаги ковак ясасак, бун­
дай ковакнинг урта кисмида / ' ток йук даражада заиф май­
дон досил килади, холос: / / " =
0
; демак, бундай ковакнинг 
ичида
Н и
В
булади.
Шундай килиб, уки В векторга параллел булган киска ва 
йугон пилиндр шаклидаги ковакнинг урта кисмида майдон


кучланганлик магнетик ичидаги В индукция векторига тенг 
булади.
145- параграфда биз диэлектрик ичида ясовчилари кучлан­
ганлик чизикларига параллел булган узун ва йугон цилиндр 
шаклидаги ковакнинг урта кисмидаги электростатик майдон 
кучланганлиги диэлектрик ичидаги майдоннинг Е кучланганли­
гига тенг эканлигини курган эдик. Агар диэлектрик ичидаги 
ковакнинг шакли асоси кучланганлик чизикларига перпенди­
куляр жойлашган киска цилиндр шаклида булса, бундай ко­
вакнинг урта кисмидаги майдон кучланганлик диэлектрик 
ичидаги D электростатик индукция векторига тенг булади. 
Шуларга асосан юкорида келтирилган ухшашликка хилоф ра­
вишда, Н вектор Е га ва В вектор D га ухшашдек туюлиши 
мумкин. Бирок бундай эмас. Диэлектрик учун узун ингичка 
цилиндр ичидаги майдон кучланганлик Е га тенг булади, чун­
ки ковакнинг сиртларида досил буладиган кушимча 
а' заряд­

Download 21,68 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   190   191   192   193   194   195   196   197   ...   296




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish