Umumiy fizika kursi (ii-tom)



Download 21,68 Mb.
Pdf ko'rish
bet287/296
Sana26.02.2022
Hajmi21,68 Mb.
#468309
1   ...   283   284   285   286   287   288   289   290   ...   296
Bog'liq
Umumiy fizika kursi II tom

d t )
га 
ку-
пайтмасини олайлик:
С 
С
| /
е-Ег
« £ 2
S d t
= -г- 
E - H - d t
= - — - = —г—
■■■

d t
4я 
4 л у
[А 
У
£[А 
4%
ёки бу ерга 
W
нинг (4) даги кийматини ва с / / ер. нинг урнига 
V
ни к Р и б *
Куйидагини топамиз:
S d t
ms 
w v - d t ,


бу формула (1) формуланинг худди узидир. Умумий долда 
d t
вацт ичида бирор­
та дажмга оциб кираётган (ёки ундан оциб чицаётган) электромагнит энергии-
н ин г ^'- ч о в и
j" 
S n d t d s
эканлигини курсатиш мумкин, бу ердаги интеграл тек-
ширилаётган дажмни ураб турган сирт буй ича олинган. Демак, S вектор 
электромагнит энергия оцими зичлигининг вектори экан.
249- 
§. Радиотехника. Электромагнит тулцинлар >;осил ци­
лиш ва уларни цайд цилишнинг хозирги замон усуллари. Герц- 
нинг 345- раемда тасвирланган дастлабки вибратори ёрдами би­
лан узунлиги тахминан 1 метр булган электромагнит тулцин- 
лар уйготиш мумкин булган. Герц тажрибалари электромагнит 
тулцинларнинг музим хоссаларини: цайтишини, синишини ва 
бошца хоссаларини тажриба йули билан урганишга имкон берди. 
Бу тажрибалар ёруглик электромагнит табиатли эканлигини 
бевосита тасдицлади. Кейинчалик 
цисцароц тулцинлар зосил цилиш 
созасида олимлар куп уриндилар.
1906 йилда П. Н. Лебедев жуда ки­
чик вибратор ясаб, узунлиги тах­
минан 3 миллиметр булган электро­
магнит тулцинлар зосил цилишга 
муваффац булди. Кейинроц (1924 
йилда) М. А. Левитская узунлиги
0,2 миллиметрга тенг тулцинлар зо ­
сил цилди. Москва университети- 
нинг профессорлари В. К. Аркадьев 
билан А. А. 
Глаголева-Аркадьева 
мойда сузиб юрган темир кукунла- 
ри орасида чицадиган 
учцунлар 
ёрдамида цисца электромагнит тул­
цинлар зосил цилиш усулини иш­
лаб чицдилар. Бу олимлар шу усул 
билан узунлиги 0,1 миллиметрга яцин тулцинлар олишга му- 
ваффац булдилар. Бу тулцинлар энг узун инфрацизил тулцин- 
лардан (III томга царанг) анча цисцадир. Бу созадаги ишлар 
билан бир цаторда анча узун тулцинлар зосил цилиш усул- 
ларини яратиш созасида зам ишлар олиб борилди.
Электромагнит тулцинлар устида олиб борилган тажриба­
лари натижасида атоцли рус физиги А. С. Попов симсиз теле­
граф усулини кашф цилди. 1895 йили А. С. Попов металл ку- 
кунларнинг бир-бирларига ёпишиши ва бунинг натижасида юксак 
частотали электр тебранишлар таъсирида узларининг электр 
утказувчанлигини орттириш хусусиятидан фойдаланиб, элек­
тромагнит тулцинларни сезадиган биринчи приёмник ясади.
А. С. Попов приёмнигининг схемаси 354- раемда чизиб кур-
35*
354- раем. А. С. Попов приём- 
нигининг схемаси.


сатилган. Ичига металл кукунлари солинган 
А В
шиша най бу 
приёмникнинг асосий кисми зиеобланади, бу цисм 
когерер
деб аталади. Когерер гальваник 
Р
батарея билан 
CDE
реледан 
иборат занжирга уланган. Электромагнит тулкийлар асбобга 
етиб борганда кукунларнинг электр утказувчанлиги ортади ва 
занжирда ток зосил булади. Ана шу ток таъсирида 
D
реленинг 
якори электромагнитга тортилиб 
Е
контактни туташтиради. 
Натижада электр цунгироц уланган иккинчи занжир бекилади. 
Бу занжирга зам ток 
Р
батареядан берилади. Кунгироцнинг 
болгачаси орцага цайтаётиб когерернинг найчасига урилади, 
бу туртки таъсирида кукунларнинг дастлабки царшилиги цай­
тадан тикланади. Шундай килиб, электромагнит тулцинларнинг 
приёмникка таъсири тухташи билан приёмник автоматик равиш­
да ишламай цолади.
Бир йил утгач, 1896 йилнинг мартида А. С. Попов Физика- 
химия жамиятининг мажлисида дунёда биринчи булиб радио­
грамма узатди. Радиограмма Петербург университетининг тер- 
риториясида Химия институтининг биносидан Жамиятнинг маж- 
лиси булаётган бинога (бу бинолар оралиги 250 
м
булган) 
узатилган эди. А. С. Поповнинг симсиз телеграфии ихтиро 
цилиши техвикада буюк узга>)иш ясади.
Радиотехниканинг бундан кейинги тарацциёти фаЦат сунувчи 
тебранишлар зосил цилишгагина имкон берадиган учцунли ге- 
нераторларни сунмас тебранишлар генератори билан алмашти- 
ришга царатилди. Сунмас тебранишлар берадиган генератор- 
ларни ишлатиш сигналлар узатишдан нутц, музика, тасвир уза- 
тишга утишга имкон берди. Шу сабабли радиотехника асримиз- 
нинг йигирманчи йилларидан бошлаб тулцинларни электрон 
лампалар ёрдамида зосил цилишга (генерациялашга) утди.
Бундай генераторнинг схемаси 241- § да тавсифланган. Ра­
дио эшиттиришлар узатиш учун тебраниш контури антенна 
билан индуктив богланади. Энг оддий антенна пастки учи ер­
га уланган тугри вертикал симдан иборат булади. Симнинг узун­
лиги унда ток кучининг дунглиги пастдаги учида ва тугуни 
эса юцоридаги учида жойлашадиган тургун тулцин пайдо бу­
ладиган цилиб олинади. Бундай антенна Герц вибраторининг яр- 
мига ухшайди ва тебранишларни уз атрофида зосил булади­
ган электромагнит тулцинлар тарзида тарцатиш имконини бе­
ради (355- раем).
Электромагнит тулцинлар цабул цилувчи антенна ва ку- 
чайтирувчи схема ёрдами билан цайд цилинади. Ана шундай 
;истеманинг 
LC
тебраниш контури (356-раем) антенна билан 
индуктив богланган булади (раемда антенна курсатилмаган). 
Электромагнит тулцин таъсирида контурда мажбурий тебра­
нишлар зосил булади. Резонанс шароитида бу тебранишлар-


нинг амплитудаси энг катта булади, аммо бу амплитуда, уму- 
ман айтганда, досил буладиган токларни бевосита улчаш учун 
жуда заифлик килади. Бу токларни улчаш мумкин булиши 
учун улар 

Download 21,68 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   283   284   285   286   287   288   289   290   ...   296




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish