Umumiy fizika kursi (ii-tom)


А г а р х у д д и ш у со л е н о и д н и н г у ч л а р и г а



Download 21,68 Mb.
Pdf ko'rish
bet251/296
Sana26.02.2022
Hajmi21,68 Mb.
#468309
1   ...   247   248   249   250   251   252   253   254   ...   296
Bog'liq
Umumiy fizika kursi II tom

А г а р х у д д и ш у со л е н о и д н и н г у ч л а р и г а
100 
в ольт у з г а р м а с п о те н ц и а л л а р
а й и р м а с и б е р и л г а н д а у н д а н

Уг -
V2 

/ = ---- ^ — = 5 а
^ з г а р м а с ток о т д а н б у л а р зд и
3 1 С. Э. Фриш , А. В. Т им орева


Юцорида олинган нат иж алардан ток частотасининг роли яццол кузга 
ташланиб турибди: биз караган дол учун секундига 50 давр булганда индук- 
тив царшиликнинг роли ж у д а кам, бироц секундига 500 давр булганда эса 
ток кучи узгармас ток кучидан деярли турт м арта кичикроц.
Узгарувчан токни белгилайдиган 
катталикларни график 
усулда характерлаш учун (5а) формуладан фойдаланиш мум­
кин. Бунинг учун (5а) ни цуйидаги куринишда ёзамиз:
R I0
sin 
(u>t
— ?) +
L I0
ш sin 
— tp +
= $ 0sin u
)t
(56)
Тенгликнинг чап томонида турган цадлар даврлари бир хил, 
бироц фазаларининг фарци я/2 га тенг булган иккита гармо­
ник тебранишнинг йигиндисидан ибо­
рат. Бу тебранишларнинг амплитуда- 
лари 
R /0
ва 1 / 0ш ларга тенг. Бу теб­
ранишларнинг натижавий цийматини 
топиш учун, I томнинг 97- парагра­
фида айтилганидек, амплитудаларни 
график усулда бир-бирига цушиш 
керак. Бунинг учун (305- раем) 
R f0
амплитуда векторини 
О Х
уцца нисба­
тан 
— ср бурчак остида, 
LI
0ш амп­
литуда векторини эса 
wt
— ср -f 
бур­
чак остида чизамиз, (56) га биноан, 
бу амплитудаларнинг геометрик йигиндиси электр юритувчи 
куч амплитудаси $ 0 нинг вектори булади. Чизмада 
R I0
амли- 
туда билан 
So
амплитуда орасидаги бурчак ср га тенг эканлиги 
куриниб турибди, чунки:
L/u
о> 
Ью
Щ -
= £ - = t g ф.
$ 0 амплитуда векторининг 
ОХ
уцдаги проекцияси исталган 
пайтда электр юритувчи кучнинг цийматини билдиради. 
RI0
ва 
Zw/e векторларнинг худди уша уцдаги проекциялари мос ра­
вишда омик царшилик натижасида цамда узиндукция' цодиса- 
си натижасида контурда ^осил булган потенциаллар айирмала­
рини билдиради. 
ОаЬ
учбурчакдан ср бурчакнинг тангенси 

нинг цийматига боглиц эмаслиги куриниб турибди, шу сабабли 
омик ва индуктив царшиликлар маълум булган цолда фазалар 
фарци билан тулиц царшиликни график усулда топиш учун 
катетлари 
R
ва 
Ьш
ларга тенг булган тугри бурчакли учбурчак 
чизиш керак; бундан у ч бурчакнинг 
А В
гипотенузаси (306- раем) 
тулиц царшилик (£ = •)/"
R 2
-f- Z2iu2) га, <р бурчак эса ток билан 
электр юритувчи куч орасидаги фазалар силжишига тенг бу­
лади.
а
305- раем. Узгар увчан ток­
нинг узиндукцияга эга бул­
ган занжири учун векторлар 
диаграммаси.


Шу вактга кадар биз (5) тенгламанинг факат хусусий ечи- 
мидан фойдаланиб келдик. (5) тенгламанинг тулик ечимини 
олиш учун унинг хусусий (11) ечимига (5) га мос булган бир 
жинсли
R I + L § = 0
тенгламанинг умумий ечимини кУшнш керак. Бу бир жинсли 
тенгламанинг ечими
/ =
Ае
куринишга эга, бунда 
А
— узгармас кат­
талик булиб, бошлангич шартларга кура 
топилади. Бу ечим токнинг вакт утиши 
билан камайиб борадиган ва тезда нолга 
тенг булиб коладиган кисмини ифодалай­
ди. Шундай килиб, факат баркарор токнииг 
ифодасигина адамиятга эга булади. Бу 
ифода (11) ечимнинг узгинасидир.
233-§. 
Узгарувчан ток 
занжирида 
ажралиб чицадиган ^увват. Узгарувчан 
ток занжирида ажралиб чикадиган КУВ* 
ватни караб чикайлик. Ток кучининг оний киймати билан 
электр юритувчи кучнинг оний киймати купайтмаси кувватнинг 
оний кийматига тенг булади:
W = 1б
= $ 0sm(u>t —
ср). 
(1)
Турли пайтларда кувватнинг бу оний киймати турлича бу­
лади, чунончи, / ёки 
Ъ
нолга тенг булган пайтларда кУвва,г 
нолга тенг. Шунинг учун дам бизни кувватнинг оний киймати 
эмас, балки бир давр ичидаги уртача киймати кизгщтиради. 
Кувватнинг бу уртача кийматини дисоблаб топиш учуй 
W
нииг
(1) ифодасини куйидагича узгартириб ёзамиз:
W

Download 21,68 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   247   248   249   250   251   252   253   254   ...   296




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish