Umumiy fizika kursi (ii-tom)


Диэлектриклар булганда зарядланган



Download 21,68 Mb.
Pdf ko'rish
bet42/296
Sana26.02.2022
Hajmi21,68 Mb.
#468309
1   ...   38   39   40   41   42   43   44   45   ...   296
Bog'liq
Umumiy fizika kursi II tom


§. 
Диэлектриклар булганда зарядланган 
жисмларга 
таъсир этувчи кучлар. 
Диэлектрикнинг ичидаги зарядланган 
жисмлар орасидаги таъсир кучларини эркин ва богланган 
зарядларнинг узаро таъсирини куриб чиципГ билангина аниц- 
лаб булмайди. Шундай эканини курсатиш учун бир жинсли
1 Бу цоидадан кщори дараж али симметрия туфайли келиб чицадиган 
мустаснолар бор. Масалан, текис зарядланган бир жинсли ди электрик ш ар 
иккинчи бир жинсли чексиз ди электри к ичига киритилганда зарядланган 
шарнинг таищарисида майдон кучланганлиги 
г
м арта камаяди (шарнинг 
ичида майдон кучланганлиги узгармайди). Худди шунингдек, ясси (ёки сф е­
рик) конденсатор бир жинсли турли диэлектрикларнинг параллел (мос р а ­
вишда концентрик жойлаш ган) цатламлари билан тулдирилган булса, дар
бир цатламдаги майдоннинг кучланганлиги 
= —
Е й
булади.
eh


диэлектрикка, масалан, бирор диэлектрик суюцликка ботирил- 
ган ва турли ишорали зарядлар билан зарядланган иккита узаро 
параллел пластинкани курайлик. Агар пластинкалар орасидаги 
масофа уларнинг уз улчамларига нисбатан кичик булса, у 
Золда пластинкалар зосил цилган майдон улар орасидаги фазо- 
дагина жойлашади. Шунинг учун диэлектрикнинг фацат плас­
тинкалар орасидаги булагигина цутбланган булади. Диэлектрик­
нинг бу цисмининг цутбланиши натижасида унинг пластинка- 
ларга келиб туташувчи сиртларида ±
о'
зичликли богланган сирт 
зарядлари вужудга келади. Бу зарядлар зарядланган иккита 
параллел сиртларга эквивалент булади ва, демак, улар пластин­
калар орасида жойлашган диэлектрик цатлам ичидаги майдонни- 
гина узгартиради, пластинкаларга эса зеч цандай таъсир курсат- 
майди. Шундай цилиб, бундай золда диэлектрикнинг цутбла­
ниши пластинкалар орасидаги 
(пластинкалардаги зарядлар 
узгармаганда) узаро таъсир кучини узгартирмайди; узаро таъсир 
кучлари бушлицда цандай булса, шундайлигича цолиши керак, 
деган хулосага келамиз. Хакицатда бундай булмайди: тажри- 
банинг курсатишича, уз улчамларига нисбатан кичик масофа­
да жойлаштирилган зарядланган узаро параллел пластинкалар 
диэлектрик суюцликка ботирилса, зарядлар узгармаганда плас­
тинкалар орасидаги кучлар е марта камаяди, бунда е — олин­
ган суюцликнинг диэлектрик доимийси. Фазони цандайдир 
диэлектрик газ билан тулдирганда зам шундай булади. К ат- 
тиц диэлектрик билан бундай тажриба утказиш цийин экани 
равшандир.
Пластинкалар орасидаги узаро таъсир кучларининг юцори- 
да курсатилгандек узгаришини богланган зарядларнинг ву­
жудга келиши билан тушунтириб булмайди. Узаро таъсир 
кучларининг узгариши цутбланган диэлектрикда механик куч­
лар пайдо булишининг натижасидир.
Агар пластинкалар царама-царши ишорали зарядлар билан 
зарядланган булса (бунда пластинкалар орасида тортишиш 
кучлари булади) суюц ёки газсимон диэлектрик пластинкалар 
орасидаги фазога тортилади ва пластинкаларни бир-биридан 
итарувчи цушимча механик куч зосил цилади; бунинг нати­
жасида пластинкалар орасидаги тортишиш кучлари цисман 
компенсадияланади ва, демак, бушлицдагига цараганда кичик- 
роц булиб цолади. Пластинкалар орасидаги диэлектрик музит- 
да цушимча босим булишини бевосита тажрибада текшириб 
куриш мумкин. Горизонтал 
А
ва 
В
иккита пластинка бир 
жинсли суюц диэлектрикка 
ботирилади (58- раемда диэлек­
трик банд цилган соза штрихлаб курсатилган). Юцориги 
А
пластинкага 
М
манометрли 
С
вертикал найча тешиб утказил­
ган. 
С
найчанинг юцори учидан Л ва 

Download 21,68 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   38   39   40   41   42   43   44   45   ...   296




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish