Umumiy fizika kursi (ii-tom)



Download 21,68 Mb.
Pdf ko'rish
bet22/296
Sana26.02.2022
Hajmi21,68 Mb.
#468309
1   ...   18   19   20   21   22   23   24   25   ...   296
Bog'liq
Umumiy fizika kursi II tom

Т
d x
булади, чунки 
1
ёцнинг 
х
координатаси куб марказининг коордииатасидан

4
-g- 
d x
га кичик. 2 ёцдаги 
Е Х2
ташкил этувчи дам цуиидагига тенг булади:
дЕх
1
,
E jc2 — Е х
+
QX
■ 2



Худди шундай , кубнинг кол ran туртта ёкларидаги 
Е у
ва 
E z
ташкил
этувчилир учун дам куйидагилар досил булади:
д Е ,

д Е ,
1
Е П = E v ~
— v ‘ 
~2 а У' 
Е Ъ
=
Е *
~
~ о Г
’ 
J d 2 '
д Е у

д Е ,
1
E vA — Еу +

d y ' 
Eze — Е г + с)г
■ 2 
d z '
Шу кубга Остроградский — Гаусс теорем асини татбик циламиз. Бунинг 
учун куб ёкларидан утувчи кучланганлик окимини дисоблаймиз. 
d s
юзадан 
утувч и 
d N
кучланганлик окими Е кучланганликнинг юзага нормаль ташкил 
этувч иси н и
d s
юза катталигига купайтирилганига тенг эканлигини эслатиб 
утамиз. 
1
ёв да утказилган нормаль 
О Х
укнинг манфий томонига йуналган
шу сабабли Е кучланганликнинг 
1
ёкка нормал ташкил этувчиси — 
E Xf
га 
тенг. / ёкнинг юзи 
d y d z
га тенг, бундан 
1
ёкдан утувчи 
кучланганлик
окими кукидагича ифодаланади:
д Е х
1
d i \ \ — — Е Хх d y d z = — E x d y d z
+ — - • 
d x d y dz.
.? Окка уткази лган нормаль 
О Х
укнинг мусбат томонига йуналган; шунинг 
учун бу ёкдан утувчи кучланганлик окими
дЕх
1
= -f 
Е х., d y d z — Е х d y d z + —— ■
у
d x d y dz.
/ n.i 
У
i кллрдан утувчи оким лар йигиндиси:
д Е х
rf/V, - f
dN-i
=
-
d x d y dz.
,7 ii.i 
I
i iv i:■ p i,i11 утувчи кучланганлик окимларининг йигиндисини дам худ­
им in у 11 им ii досил киламиз:
д Е ,
(IN,
+
d N t
= -----
d x d y dz,
dy
3
ил 
(>
Склпрцли v i уи ч и оцим лар Йигиндиси эса:
д Е ,
i/Nr>
- f
d N a
=
d x dy dz.
Шундай килиб, кубнинг барча блти ёгидан утувчи тула оким куйидагига 
тенг булади:
d N
=
d N x + d N 2
+ aW 3 + AV4 +
d N b
+
d N 6
=
( д Е х
d E ,
dEz \
(1)
= ( l 7 + W + ^
d x d y d z -
О строград ский — Гаусс теоремасига м ув офи к 
d N — 4 щ
булади, бунда 
<1
куб ичидаги заряд; лекин бу заряд р 
d x d y d z
га, тенг. Энди 
d N
нинг 
( 1) ифодасидан фойдалансак, куиидаги досил булади:
дЕх
д Е у
д Е ,
dF + ^ T + W = 4^
(
2
)
(2) формула зарядларнинг р дажмий зичлиги билан Е кучланганлик век- 
торинииг ^осилалари орасидаги изланаётган богланишни ифодалайди. Век­
то р янализдан маълумки, вектор ташкил этувчиларидан тегишли координа-
4
С. 
Фриш, А. В. Тимор ева


талар буйича олинган до силалар йигиндиси вектор дивергенцияси дейилади 
ва куйидагича белгиланади:

Download 21,68 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   18   19   20   21   22   23   24   25   ...   296




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish