Umumiy fizika kursi (ii-tom)



Download 21,68 Mb.
Pdf ko'rish
bet156/296
Sana26.02.2022
Hajmi21,68 Mb.
#468309
1   ...   152   153   154   155   156   157   158   159   ...   296
Bog'liq
Umumiy fizika kursi II tom

1
4
-
N
в 
QJ 
В 
б )
186- раем. Майдон кучлан­
ганлигини рам ка ёрдамида 
аницлаш.


майдон кучланганлиги дам 
г
масофага тескари пропорционал 
эканлиги келиб чицади.
Узун тугри ток магнит майдонининг кучланганлиги утказгич 
билан текширилаётган нукта орасидаги масофага тескари про­
порционал эканлигини 1820йилда Био ва Савар аниклаган эди - 
лар. Бирок бу муносабат факат узун тугри утказгич булган 
хусусий дол учун уринли холос. Дар бир алодида дол учун 
магнит майдон кучланганлиги билан ток окаётган симларнинг 
умумий вазияти орасидаги богланиш дар хил булади. Бирдан 
бир умумий дол бу берилган нуктадаги 
И
магнит майдон 
кучланганлигининг майдонни досил килган / ток кучига про- 
порционаллигидир.
Симдан окаётган ток досил килган магнит майдоннинг 
Н куч ланганлиги шу симнинг барча айрим кисмлари таъсири­
дан ташкил топади. Симнинг алодида кисмлари АН элементар 
кучланганликларни досил килади. Биз кузатаётган Н кучлан­
ганлик ана шу элементар кучланганлик­
ларнинг вектор йигиндисидан иборат була­
ди. Бу албатта, токнинг элементар кисми 
билан шу кием досил килаётган магнит 
майдон кучланганлиги орасидаги богланиш 
конунини топишга интилишларга сабаб бул- 
ди. Тажрибада токнинг алодида кисмини 
досил кила олмаганлигимиз сабабли, ток 
элементи досил килган майдонни бевосита 
улчаш мумкин эмас. Факат токнинг барча 
элементлари томонидан фазонинг бирор 
нуктасида 
досил 
килинган майдоннинг 
йигинди кучланганлигини 
улчаш мум­
кин. Бирок Лаплас тажрибадан 
олинган 
маълумотларни 
умумлаштириб, 
шундай 
элементар конунни топдики, бу конунни 
ихтиёрий шаклдаги контурнинг элементар 
кисмларига нисбатан куллаб, дар кандай 
долларда дам майдоннинг йигинди куч­
ланганлиги кийматини дисоблаш мумкин. Бу конунга асосла- 
ниб топилган натижалар тажрибада улчанганига мос келади. 
Ана шу конун 
Био
— 
Савар
— 
Л а п ла с цонуни
деб юритилади.
Био — Савар — Лаплас конунининг маъноси 
куйидагича: 
/ ток окаётган контурнинг А/ элементи ихтиёрий олинган 
А
нуктада (187- раем) кучланганлиги
И
. Г
м
187-раем. Д/ ток эле­
менти 
А
нуцтада А/ 
ва г радиус вектор 
оркали утказилган т е­
кисликка перпендику­
ляр йуналган 
А Н
маг­
нит майдон Х.ОСИЛ ки ­
лади.


булган магнит майдон ^осил килади, бунда 
г —
ток элемента 
А/ дан 
А
нуктагача булган масофа, а — 
А
нуктага утказилган 
г радиус-вектор билан А/ элемент орасидаги бурчак ва 
k —
пропорционаллик коэффициенти. АН вектор А/ элемент билан 
г радиус-вектор оркали утказилган текисликка перпендикуляр 
йуналган; АН нинг йуналиши парма коидасига асосан топилади: 
агар парманинг илгариланма ^аракати контурнинг А/ элемен­
тида окаётган / ток йуналиши билан бирдай булса, парма 
дастасининг айланиш йуналиши АН нинг йуналишини курса­
тади.
Айтилганларга кура, Био — Савар — Лаплас формуласи (1) 
берилган токнинг 
А
нуктада ^осил килган тула Н кучланган- 
лигини эмас, балки кучланганликнинг контурнинг факат А/ эле­
мента >}осил килган кисмини ифодалайди. 
Т ула
Н 
куч ла н га н ­
л и к т ок конт урининг фикран аж рат илган элем ент лари-
нинг барчаси %осил цилган
А
Н куч ла н га н ли кла р н и н г вектор
йигиндисидан иборат булади.
Дар хил ток контурлари учун (1) 
формулага асосан ^исоблаб топилган натижаларнинг тажриба- 
дан олинган маълумотларга мос келиши бу формуланинг туг- 
рилигидан далолат беради.
АН нинг *ам катталигини, *ам йуналишини аниклаш учун (1) формула­
ми вектор куринишда ёзиш мумкин:
ДН = 
k '

Download 21,68 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   152   153   154   155   156   157   158   159   ...   296




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish