―умумий ва хусусий физиотерапия асослари‖



Download 3,36 Mb.
Pdf ko'rish
bet89/129
Sana30.03.2022
Hajmi3,36 Mb.
#517693
1   ...   85   86   87   88   89   90   91   92   ...   129
Bog'liq
A.A. Usmanxodjayeva. Umumiy va xususiy fizioterapiya darslik

 
Бальнеотерапия 
(лат. balneum -
 
ванна) – минерал сувларни 
даволашда қўллаш. Бальнеотерапиянинг асосини табиий ва сунъий 
тайѐрланган минерал сувларни ташқи қўлланилиши ташкил этади. Шу билан 
бирга минерал сувлар ичга ҳам қўлланилади (ичиш, ингаляция, ичакни ювиш 
ва бошқалар). 


172 
Минерал сувлар – табиий сув, инсон организмига даволовчи таъсир 
кўрсатади, асосий ион-тузли ва газли таркибига, кўп миқдорда биологик 
актив 
компонентларнинг 
сақланишига 
ва 
махсус 
хусусиятларига 
(радиоактивлик, ҳарорат, мухит реакцияси) асосланган. Ҳамма минерал сув 
таркибига 4 та ўзаро боғланган компонентлар киради : неорганик минерал 
моддалар, газлар, органик моддалар ва микрофлора. Минерал сувларда ерда 
учрайдиган химик элементларининг деярли ҳаммаси бўлади. Энг кенг 
тарқалганлари уч катион (Na+, Mg2+, Ca2+) ва уч анион 
– 
Сl
-
, S0
4
-
, НСО
3

Сувда ионлар миқдорининг кўпайиши хелат типдаги бирикмалар миқдори 
ортади, табиатнинг органик моддалари парчаланиши натижасида сувга 
тушадиган комплексоналар билан ҳосил қилади. Na и Сl ионлари учун 
бундай комплексонларнинг миқдори 50 % гача, Мg2+, Са2+ и SO
4
-ионлари 
учун 95 % гача ортади.Минерал сувларда кам миқдорда сақланувчи кўпгина 
микроэлементлар ионлари (Мg , Сu, Zn, Fe, As, Co, В, F, Br, J)
кўпгина 
энзимларнинг ко-фактори бўлиб ҳисобланади ва организмнинг турли модда 
алмашинувларига фаол қўшилади. Минерал сув ташқи қўлланиш учун 
фойдаланганда уларнинг микрокомпонентлар таркиби роль ўйнамайди. Улар 
ичиш мақсадида қўланилганда муҳим аҳамиятга эга. Ионлар билан бир 
қаторда минерал сувларда эриган ҳолатдаги турли газлар сақланади, таркиби 
минерал сувларнинг келиб чиқишининг зарурий кўрсаткичи бўлиб 
ҳисобланади ва унинг ион таркибига таъсир этади. Минерал сувлар газ 
таркибининг асосий компонентлари бўлиб азот (N
2
), метан (СН
4
), углерод 
диоксиди (С0
2
) и сероводород (H
2
S) ҳисобланади. Шулар билан бир қаторда 
радиоактив газ радон ҳам учрайди. Унча кўп бўлмаган миқдорда бўлиши ва 
яхши эриши ҳисобига радон минерал сувларда фақат эриган ҳолатда бўлади.
 
Органик моддалар орасида учувчи ѐғ кислоталари устунлик қилади 
(уксус, чумоли, ѐғли, пропионли ва бошқалар), эфирлар, спиртлар, 
углеводлар ва гумин кислоталари. Органик бирикмаларнинг кўп миқдори 


173 
газли, нефтли жойларда, юқори торф ҳосил қилувчи жойларда ер ости 
сувларида учрайди. 
Минерал сувларнинг асосий параметрлари бўлиб унинг ионли ва 
газли таркиби бўлиб ҳисобланади. Химик таркиби, физик хусусияти ва 
даволовчи аҳамияти бўйича тибиий минерал сувлар 9 та асосий 
бальнеотерапевтик гуруғларга бўлинади: 
1.
―махсус‖ компонентларсиз ва хусусиятларсиз сувлар (уларнинг 
таъсири ион таркиби ва минераллашганлиги билан аниқланади); 
 
2.углекислотали сувлар; 
3.сероводородли сувлар; 
4.темирли ва ―яримметалли‖ сувлар (марганец, цинк, қўрғошин, 
алюминларни кўп миқдорда бўлиши билан); 
5.бромли, йодли, йодбромли сувлар; 
6.кремнийли гипертермалли сувлар (термлар); 
7.мишьякли сувлар; 
8.радонли сувлар (радиоактив); 
9.бор сақловчи сувлар. 
Минерал сувларнинг термофизик хусусиятларининг асосий параметри 
бўлиб ҳарорат ҳисобланади. Минерал сувларда ҳарорат 0
0
С ва ундан пастдан 
200-300
0
С гача тебранади. 
Минерал сувнинг радиацион таъсири сақланаѐтган радоннинг альфа-
нурланиши билан аниқланади. Миқдорий жихатдан у радоннинг 
радиоактивлиги билан характерланади, Бк/дм
2
да ўлчанади. 
Минерал сувнинг механик хусусияти чучук сувникидан деярли фарқ 
қилмайди. 
Гидротерапиянинг клиник таъсири остида механик тозаланиш, чуқур 
гиперемия, 
маҳаллий 
ҳароратнинг 
ошиши, 
милклар 
рангининг 
нормаллашиши, веноз димланиш ҳолатларининг бартараф этилиши, 


174 
сурункали яллиғланишнинг камайиши, оғриқ сезувчанликнинг пасайиши ва 
чандиқли бириктирувчи тўқиманинг юмшаши кузатилади. 

Download 3,36 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   85   86   87   88   89   90   91   92   ...   129




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish