XIV БУЛИМ.
ИЖТИМОИЙ СОЛИК 58-боб. Ижтимоий соликни хисоблаб чикариш ва тулаш 402-модда. Солик туловчилар Ижтимоий соликни солик туловчилари (бундан буён ушбу булимда солик туловчилар деб юритилади) деб куйидагилар эътироф этилади:
Узбекистон Республикасининг юридик шахслари;
Узбекистон Республикасида фаолиятни доимий муассаса оркали амалга оширувчи Узбекистон Республикаси норезидентлари булган юридик шахслар, чет эл юридик шахсларининг ваколатхоналари ва филиаллари;
ушбу Кодекснинг 408 ва 409-моддаларида назарда тутилган тартибга мувофик ижтимоий солик тулайдиган жисмоний шахсларнинг айрим тоифалари.
403-модда. Солик солиш объекти Иш берувчининг ходимлар мехнатига хак тулашга доир харажатлари ижтимоий соликнинг (бундан буён ушбу булимда солик деб юритилади) солик солиш объектидир.
Узбекистон Республикаси худудида ишлаш учун чет эллик ходимлар билан таъминлаш юзасидан хизматлар курсатишга доир шартномалар буйича Узбекистон Республикаси норезиденти булган юридик шахсга туланадиган чет эллик ходимларнинг даромадлари хам солик солиш объектидир.
Жисмоний шахсларнинг айрим тоифалари учун улар томонидан тадбиркорлик фаолиятини ва (ёки) якка тартибдаги мехнат фаолиятини амалга ошириш солик солиш объектидир.
Куйидагилар солик солиш объекти хисобланмайди:
иш берувчининг ходимга мехнатда майиб булганлиги ёки соглигига бошкача шикаст етганлиги билан боглик зарарнинг урнини коплаш тарзидаги, ушбу Кодекс 369-моддаси иккинчи кисмининг 10-бандида курсатилган микдорлардан ортикча харажатлари;
пахта йигим-терими буйича мавсумий кишлок хужалиги ишларига жалб килинган жисмоний шахсларнинг бу ишларни бажарганлиги учун мехнат хаки тулашга доир харажатлар.
404-модда. Солик базаси Соликни хисоблаб чикариш учун солик базаси ушбу Кодекснинг 371-моддасига мувофик туланадиган харажатлар суммаси сифатида аникланади.
Узбекистон Республикасининг дипломатик ваколатхоналари ва консуллик муассасалари ходимлари, шунингдек Узбекистон Республикаси Ташки ишлар вазирлиги томонидан халкаро хукуматлараро ташкилотларга квота килинган лавозимларга хизмат сафарига юборилган шахслар учун соликни хисоблаб чикариш максадида солик базаси уларнинг Узбекистон Республикасида бюджет ташкилотлари ходимлари учун иш хаки микдорининг ошиши инобатга олинган холда кайта хисоблаб чикариладиган, улар Узбекистон Республикаси худудидан ташкарига ишга юборилгунига кадар охирги иш жойида мехнатга хак тулаш тарзида олган даромадларидан келиб чикиб аникланади.
Ушбу Кодекс 403-моддасининг иккинчи кисмида курсатилган даромадлар буйича соликни хисоблаб чикариш учун солик базаси чет эллик ходимларга туланадиган даромадлар суммаси сифатида, бирок Узбекистон Республикаси худудида ишлаш учун чет эллик ходимлар билан таъминлаш юзасидан хизматлар курсатишга доир шартнома буйича харажатлар умумий суммасининг 90 фоизидан кам булмаган суммада белгиланади.