Умумий коидалар


-модда. Хизмат курсатувчи хужаликлардан олинган даромадлар



Download 441,08 Kb.
bet183/279
Sana21.02.2022
Hajmi441,08 Kb.
#68733
TuriКодекс
1   ...   179   180   181   182   183   184   185   186   ...   279
Bog'liq
Солик кодекси (янги тахрирда)

302-модда. Хизмат курсатувчи хужаликлардан олинган даромадлар
Хизмат курсатувчи хужаликлар деганда фаолияти солик туловчининг асосий фаолиятига хизмат курсатишга каратилган ва солик туловчининг асосий фаолияти доирасида товарлар ишлаб чикариш ва хизматлар курсатиш билан боглик булмаган хужаликлар тушунилади.
Хизмат курсатувчи хужаликлар жумласига куйидагилар киради:
1) ёрдамчи хужаликлар;
2) уй-жой-коммунал хужалиги объектлари: уй-жой фонди, мехмонхоналар (туристик мехмонхоналар бундан мустасно), ташриф буюрувчилар учун уйлар ва ётокхоналар, ташки ободонлаштириш объектлари, сунъий иншоотлар, чумилиш хавзалари, пляжларнинг иншоотлари хамда асбоб-ускуналари, ахолини газ, иссиклик ва электр билан таъминлаш объектлари, уй-жой-коммунал хужалиги объектларига техник хизмат курсатиш хамда уларни таъмирлаш учун мулжалланган участкалар, цехлар, базалар, устахоналар, гаражлар, махсус машиналар ва механизмлар, омборхоналар;
3) ижтимоий-маданий соха объектлари: согликни саклаш ва маданият объектлари, болалар мактабгача таълим объектлари, болаларнинг дам олиш оромгохлари, санаторийлар (профилакторийлар), дам олиш базалари, пансионатлар, жисмоний тарбия ва спорт объектлари, ахолига маиший хизмат курсатиш сохасининг ишлаб чикаришга оид булмаган объектлари (хаммомлар, сауналар, кирхоналар, тикувчилик устахоналари хамда маиший хизматлар курсатувчи бошка устахоналар);
4) уз ходимларига ёки узга шахсларга хизматларни реализация килишни амалга оширувчи умумий овкатланиш пунктлари, укув комбинатлари ва шунга ухшаш бошка хужаликлар, ишлаб чикаришлар хамда хизматлар.
Хизмат курсатувчи хужаликлардан олинган даромадлар хизмат курсатувчи хужаликлар томонидан товарларни ва хизматларни реализация килишдан олинган маблагларнинг суммаси билан хизмат курсатувчи хужаликларнинг умумий фаолиятига боглик харажатларнинг суммаси уртасидаги ижобий фарк сифатида аникланади.
Ушбу булимга мувофик чегириб ташланиши лозим булган харажатлар хизмат курсатувчи хужаликларнинг фаолияти билан боглик харажатлар деб эътироф этилади.
Чегириб ташланадиган харажатларнинг даромадлардан ортиб кетиши хизмат курсатувчи хужаликлардан курилган зарар деб эътироф этилади.

Download 441,08 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   179   180   181   182   183   184   185   186   ...   279




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish