3) 1 ва 2 - бандларда курсат илган ифодалардан т аш кари
бошка хеч кандай ифода формула була олмайди.
х,, л',,
х п у зг а р у в ч и л а р эл ем ен т а р ф о р м ул а л а р д е б
аталади.
Кейинчалик формулани лозим булгандагин а/(хр х,, ..., х ;)
функция ш аклида белгилаш дан ф ой даланам и з.
\ а р к^андай ф орм ула учун чинлик жадвали тузиш м ум
кин. Бунинг учун асоси й чинлик жадвалларидан кетма-кет
фойдаланиш керак. М асалан, ( хл, у) —>( х v у ) ф орм улани нг
чинлик жадвали куйидагича булади:
X
У
X
х л у
х v y
X V
у
( х л у ) - >
- > ( х v у )
ч
ч
ё
ч
ч
ё
ё
ч
ё
ё
ё
ё
ч
ч
ё
ч
ч
ё
ч
ё
ч
ё
ё
ч
ё
ч
ё
ч
Ш ундай кил иб, \а р кандай формулага {ч, ё} туплам нинг
бир элем енти мос килиб куйилади.
3 - т а ъ р и ф . А ва В формулалар берилган булсин. (1) эл е
ментар мулоу;а?тарнинг хор бир кийматлари сатри учун А ва
В ф ормулаларнинг м ос кийм ат лари бир хил булса, А ва В
формулалар т е н г к у ч л и ф о р м ула ла р деб ат алади ва бу А - В
т арзда белгиланади. (1) кат орнинг кам ида битта кийматлар
сатри учун А ва В формулаларнинг м ос кийматлари бир хил
булмаса, у холда А ва В формулалар т енг кучлимас формулалар
Do'stlaringiz bilan baham: |