Улимдан цущарган учта яхшилик



Download 0,89 Mb.
Pdf ko'rish
bet26/28
Sana21.02.2022
Hajmi0,89 Mb.
#35092
1   ...   20   21   22   23   24   25   26   27   28
ЁЛГОН
Бщ> лулининг эшигини коккан эдилар, уйдан угил- 
часи чикди.
- Даданг борми?
- Х,а, уйда, - дебди бола.
- Нима килаяпти? - деб сурадилар.
- Худони ёлгончи килаяпти.
- Кдндай килиб?
Бола деди:
- Дадам уйда кулига ойна олиб, коп-кора чутир 
юзига караб: «Эй худоё, худовандо, шунчалик чирой 
ато килганингга шукур», деяпти.
АДОЛАТ
Бщ> подшох углини чакириб с>фади:
- Оламда яшашдан максадинг нима?
- Туганмас мулким булса, - деди угли, - есам, ич- 
сам, овга чиксам, жонон кизлар билан ишрат килиб, 
сухбат курсам.
Шох бир хизматкорни чакирди:
- Хуш, яшашдан сенинг муродинг не?
- Кулимдан келгунча узимдан ожизларга лутфу 
мархамат к)фсатиш, кулларни озод килиш, - деди хиз- 
маткор.
Шундан кейин, подшох углини иноят назаридан 
четлатиб, хизматкорини тахт вориси килиб тайинлади.
ЯРМИ ЁЛГОН, ЯРМИ ч и н
Б ир зариф деди:
- Бир туш курдим, ярми ёлгон булиб чикди, ярми 
чин. Тушимда бир коп олтинни елкамда к^лгариб, у 
ёкдан бу ёкка юравергандан елкаларим огриб кетди. 
Уйгониб карасам, олтин йугу, аммо елкам зиркираб 
огриётган экан.
44


КУРИМ АС КУДУК
Бир хожа кулини сотган эди, олган хожа уни сак- 
ко - сув ташувчиликка тайинлади. Бир куни аввалги 
хужайини уни куриб колиб суради:
- Хуш, ишлар килай?
- Ёмон, - деди кул, - сув ташиганим ташиган. На 
кудукдаги сув тугайди, на булар сувга конади.
СЕНГАЯММАС, МЕНГАЯМ...
Бир содда киши Х,ирот шахрига келган эди, ка- 
расаки, каннодлар олдида тула канду курени сотиб 
ётибди. Индамай бировнинг олдига кул чузиб канди- 
дан олди. Каннод унинг кулини ушламокчи булган 
эди, кандини шартта огзига солиб, деди:
- Ана булмаса, сенгаяммас, менгаям.
УН ИККИ ДИРХЛМНИНГ БАРАКАСИ
/7айгамбаримиз Мухаммад (с.а.в.) хамма вакт од- 
дий хаёт кечирардилар, халк катори, балки халкдан 
хам оддийрок яшардилар. У киши хох сухбатда, хох 
таом ейишда, хох кийинишда булсин, халкдан ажра- 
либ туришни ёктирмас эдилар. Уйларида бирор нарса 
купайиб колса, бева-бечораларга улашардилар.
Бир куни Расулуллох куёвлари Али ибн Абутолибга 
ун икки дирхам пул бериб: «Менга либос келтиргин», 
дедилар. Хдзрат Али бозорга бориб ун икки дирхамлик 
либос келтирибдилар. Бу куйлак жуда чиройли булиб, 
сахобаларнинг либосларидан яхширок эди. Расулуллох 
либосни куздан кечириб дедилар: «Жуда яхши куйлак 
экан, лекин менга арзонроги ярашади. Буни алмаш- 
тириб келиш керак». Пайгамбаримизнинг узлари ку­
ёвлари билан бирга бордилар ва сотувчидан либосни 
алмаштириб беришини сурадилар. Сотувчи арзонрок 
либос тополмай, пулини кайтариб берди.
Бозор оралаб юриб, йигламсираб турган бир кани- 
закка дуч келдилар. Мухаммад (с.а.в.) ундан: «Не бо-
45


исдан йиглайсан?» деб сурадилар. Канизак дед и: «Уй 
сохиблари турт дирх,ам пул бериб бозорга юборишган 
эди. Мен шу пулни fiÿKoraô куйдим, энди уйга кайтиб 
боришга куркаяпман». Расулуллох унга хамёнидан 
турт дирхам олиб бердилар ва уйига боришини тайин- 
ладилар. Кейин бозор айланиб турт дирхамлик либос 
харид килдилар. Бозордан катта 
Kÿ4ara 
чикишганда 
бир ялангоч кишини учратдилар. У утган-кетганга 
ялиниб: «Ким мени кийинтирса, Алл ох уни жаннат 
либослари билан ясантирсин!» дер эди. Расулуллох 
узларига харид килган турт дирхамлик либосларини 
шу кишига хадя килдилар. Сунг бозорга кайтиб бо- 
риб, хамёнларида колган турт дирхамга бошка к>^йлак 
олдилар.
Иупда халиги кинизакни к>фдилар. Расулуллох 
с)фади: «Нега уйингга кетмадинг?» Канизак жавоб 
берди: «Бозор айланиб нарса харид килгунимча корон- 
ги тушиб колди. Хонадон сохиби мени калтакламас- 
микан деб куркиб турибман», Расулуллох дедилар: 
«Юр, узим уйингга элтиб куяман». Боргач, канизак- 
нинг сохибидан кизга озор бермасликни сурадилар. 
Шунда хонадон сохиби: «Ё, Расулуллох! Сизнинг 
хурматингиз учун биз уни озод килдик», деди.
Мухаммад (с.а.в.) куёвлари Алига караб дедилар: 
Ё Али, курдингми, ун икки дирхам биз учун канчалар 
баракали булди! Икки кийимсизни кийинтирди, бир 
бандани эса озод килди».
МУРОСА
Л/адинага келган бир араб пайгамбаримиздан би- 
рор нарса беришларини суради. У киши ёнларида бор 
нарсаларини арабга бердилар. Лекин у хеч нарса ол- 
магандай каккайиб тураверди. Расулуллох сурадилар: 
«Нима, етарли булмадими?» Араб деди: «Х,а, бу 
эхсонингиз кам. Ахир бу билан каерга хам борардим». 
Шу ерда турган баъзи муслимларнинг жахди чикди, 
улар арабни хайдамокчи булдилар. Пайгамбаримиз
46


уларга танбех, бериб, арабни уйларига олиб борди- 
лар. Олдига дастурхон ёзиб, бор нарсаларини куйиб, 
мехмон килдилар. Яна эхсонлар бердилар. Кейин та- 
бассум билан: «Энди розимисиз?» деб сурадилар. У 
киши пайгамбаримизнинг бошкалар катори оддий 
хаёт кечиришларига амин б)шди, саховатларига койил 
колди ва деди: «Жуда миннатдорман! Аллох умрингиз- 
ни ва давлатингизни янада зиёда килсин!». Расулуллох 
дедилар: «Жуда яхши аммо боя баъзи муслимлар сиз- 
дан норози б5^лишди. Х,озир уларнинг кошига борай- 
лик ва сиз кунглингиздаги гапларни айтиб, уларни хам 
хушнуд этинг».
Икковлари муслимлар тупланиб турган жойга ке- 
лишди ва Расулуллох дедилар: «Бу киши биздан но­
рози б ^ г а н эди. Биз келишиб олдик ва энди ÿ3 мин- 
натдорчиликларини билдирмокдалар». У киши деди: 
«Аллох сизларга ва оила аъзоларингизга баракат ато 
килсин! Боя нож)гя гаплар айтиб к^шгилларингизни 
ранжитганим учун узр сурайман».
Расулуллох ва барча сахобалар уни хушнудлик би­
лан кузатиб колишди.
САБР
Я б н Махбуб шундай хикоя килади: Имом Содик 
билан бирга бир жанозада иштирок этдик. Ногахон 
Имомнинг кавушлари йиртилди ва бу кавушда юриш 
унгайсиз бз'либ колди. Дустларидан бири Имом Со- 
дикка ÿ3 кавушини келтириб, «Азият чекманг, мана 
буни кийиб олинг», - деди. Шунда Имом Содик де­
дилар: «ftÿKÎ Х,ар кимнинг нарсаси узининг химоя- 
чисидир. Бинобарин, кавушимиз йиртилиши керак 
экан, биз учун сабр килиш лозим булади».
Киссадан хисса шулки, Имом Содик (p.a.) ÿ3ra ки- 
шининг кавушини, рохат килишни хохламадилар. 
Зеро, сабрсизлик килиб, ÿ3raHH кийинчиликка кУйиш 
у кишининг табиатларига мос келмас эди.
47



Download 0,89 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   20   21   22   23   24   25   26   27   28




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish