Укув кулланма (Магистрлар учун)


t – ортиқча лойқани тиндиргичдан оқиб чиқиш вақти қ0,4 соат;   n



Download 1,71 Mb.
Pdf ko'rish
bet56/71
Sana29.04.2022
Hajmi1,71 Mb.
#592650
1   ...   52   53   54   55   56   57   58   59   ...   71
Bog'liq
Окава сув маъруза Зокиров У.Т. Буриев Э С

 t
– ортиқча лойқани тиндиргичдан оқиб чиқиш вақти қ0,4 соат; 
 n
- иккинчи тиндиргичлар сони. 


85 

БОБ. 
ЧӮКИНДИЛАРГА 
ИШЛОВ 
БЕРИШ 
ВА 
ЗАРАРСИЗЛАНТИРИШ. 
40 §. ЧӮКИНДИЛАРГА ИШЛОВ БЕРИШ УСУЛЛАР, АЧИТИШ ВА 
ЗАРАРСИЗЛАНТИРИШ ИНШОАТЛАРИ.
Канализация тозалаш бекатларида оқава сувларни тозалаганда 
уларнинг таркибидаги ифлос моддалар ажратиб олинади. Бу чӯкиндилар 
бирламчи тиндиргичларда тутилади, шу билан бирга оқава сувларни 
биологик тозалаганда, биосузғичлардан сӯнг биопардалар ва аэротенклардан 
сунг ортиқча актив лойқалар ҳосил бӯлади. Биринчи тиндиргичдан 
чиқазиладиган чӯкиндиларни «янги» дейилади. Улар қӯнғир рангли бӯлиб, 
намлиги 92-96% ни ташкил этади. Чӯкиндилар таркибида гельминт 
тухумлари бӯлади. Шунинг учун чӯкиндиларга ишлов берилиши ва 
зарарсизлантириш керак. Чӯкиндилардаги зарарли ва ѐкимсиз хоссаларини 
йӯқотиш учун, уларни аэробсиз бактериалар ѐрдамида аэробсиз ачитилади ва 
чиритилади. 
Чукиндиларни ачитиш, чиритиш ва зарарсизлантириш учун 
қуйидаги иншоатлар ишлатилади: 

септиклар; 

икки қаватли тиндиргичлар; 

тиндириш ва чиритиш қурулмаси; 

аэробли стаблизаторлар. 
Ишлов берилган чӯкиндилар таркибида кӯп миқдорда сув 
бӯлганлиги сабабли ( 95-98% ) , уларни уғит сифатида ишлатиш ва ташиш 
қийинлашади, шунинг учун ишлов берилган чӯкиндиларни сувлантириш 
мақсадга мувофиқдир. Бунинг учун қуйидаги иншоатлар ишлатилади: 

центрафуга; 

лойқа майдонлари; 

флотация; 


86 

вакуум-фильтлар; 

термик ишлов берувчи иншоатлар. 
41 § МЕТАНТЕНКЛАР. 
Шахар оқава сувларидан ажратиб олинган чӯкиндиларни 
зарарсизлантиришдан бири аэробли холатда ачитишдир, бу усулда 
микрожонзодларнинг яшаш шароити натижасида чӯкиндиларнинг органик 
моддаларни оксидлайди. Бундай жараѐнлар метантенкларда амалга 
оиширилади. 
Метантенк бу цилиндирик ѐки тӯғри тӯртбурчак шаклидаги 
темирбетондан қурилган иншоатдир.Унинг туби конус шаклида бӯлиб ва 
устки қисми зич ѐпилган бӯлдади.Томининг устида метантенкда ҳосил 
бӯладиган газларни йиғиш учун мослама қурилган. Чӯкиндилар метантенка 
насослар ѐрдамида етқазиб берилади ва махсус қурилмалар ѐрдамида 
чӯкиндилар метантенк ичида аралаштирилади ва иситилади. Метантенка 
ачитиш учун биринчи тиндиргичда тутилган чӯкиндилар, иккинчи 
тиндиргичдаги ортиқ актив лойқалар ва бошқа турдаги органик моддалар 
майдалагичда майдалангандан сӯнг юборилиши мумкин. 
6. 1.Расм. Метантек чизмаси 
Метантенкда чӯкиндиларни ачитиш ва чиритиш шароитини 
икки хил усулда амалга ошириш мумкин, мезофил (Т-33 
0
С) ва термофил (Т-


87 
53 
0
С), чӯкиндилар буғ ѐрдамида қиздирилади ва буғни метантенкка 
эжекторли қурулма ѐрдамида юборилади. Бундан ташқари, чӯкиндиларни 
иситиш бошқа қурулмалар ѐрдамида ҳам бӯлиши мумкин. Чӯкиндиларни 
насослар ѐрдамида аралаштириш мумкин, бу холда метантенкнинг пастки 
қисмидаги чӯкиндиларни олиб юқори қисмига юборилади, уларни яна 
гидроэлеваторлар ва насослар ѐки махсус аралаштиргичлар ѐрдамида амалга 
ошириш мумкин. 
Метантенклар 
конструкцияси 
бӯйича 
томи 
чӯктирилган,қимирламайдиган ва томи қимирлайдиган. 
Метантенкларга бир вақтнинг ӯзида ишлов бериладиган 
чӯкиндилар унинг юқори қисмига юкланади ва шу вақтнинг ӯзида унда 
ачитилган чиқиндилар остки қисмидан ташқарига чиқазилади. 
Чӯкиндиларни метанктенкларда икки босқичли усулда ачитиш 
мумкин, бу холатда кӯпинча биринчи босқич ѐпиқ иситиладиган 
метантенклар бӯлиб, иккинчи босқич кӯпинча очиқ иситилмайдиган 
метантенклар бӯлади. Иккинчи босқичда чӯкиндилар ачитилмайди фақат 
зичланади ва чиқиндининг қаттиқ қисми лойқа сувдан ажратиб олинади. 
МЕТАНТЕНКЛАРНИ ҲИСОБЛАШ. 

Метантенкка йӯналтириладиган биринчи тиндиргичда тутилган 
чӯкинди билан иккинчи тиндиргичда тутилган биопарда ѐки ортиқча актив 
лойқаларнинг аралашмасининг ӯртача намлиги қуйидаги ифода орқали 
аниқланади, 
P
ум
қ 

( Wr . P
1
) + ( W
0
. P
2


/ ( W
r
+ W

) % 
бу ерда

Download 1,71 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   52   53   54   55   56   57   58   59   ...   71




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish