Uchinchi renessans: ilm-fan va ta’lim taraqqiyoti istiqbollari



Download 9 Mb.
Pdf ko'rish
bet68/531
Sana19.02.2022
Hajmi9 Mb.
#457310
1   ...   64   65   66   67   68   69   70   71   ...   531
Bog'liq
2021 01 1

Автомобил юк 
кўтарувчан, 
Т
 

10 
15 
20 
25 
30 
40 
С
1
0,8 
1,1 
1,3 
1,6 
1,9 
2,5 
3,0 
2-жадвал. 


“Uchinchi renessans: ilm-fan va 
ta’lim taraqqiyoti istiqbollari”
 
 
ISSN 2181-1784 
82 
w
www.oriens.uz
2021
 January
 
С
2
карьерда харакатланувчи автомобилларнинг ўртача тезликларини 
эътиборга олувчи коэффициентнинг қийматлари. 
Ўртача ташиш тезлиги 

10 
20 
30 
С
2
0,6 
1,0 
2,0 
2,5 
3-жадвал.
С
3
 
йўлнинг холатини эътиборга олувчи коэффициентининг қийматлари. 
Карьер 
йўлининг 
холати 
Қопламасиз 
йўл (тупроқ 
йўл) 
Шағал 
қопламали 
йўл 
Шағал қопламали, хлорли кальций 
эритмаси, битум эмпульяси билан 
ишлов 
С
3
 
1,0 
0,5 
0,1 
С
4
- платформада жойлашган материал юзасининг шаклини эътиборга 
олувчи коэффициент, 
С
4
=
F
факт
/F
о
муносабатдан айланади;
F
факт
-платформада жойлашган материал юзасининг хақиқий ўлчами, 
м
2
;
F
о
-
платформанинг ўртача юзаси, 
м
2

С
5
=1,3-1,6: 
4-жадвал. 
С
5
материалнинг пуфланиш тезлигини эътиборга олувчи 
коэффициентининг қийматлари. 
Пуфланиш тезлиги, 
м/с
 
2 гача 

10 
С
5
 
1,0 
1,2 
1,2 
5-жадвал.
С
6
- материалнинг юза қатламламининг намлигини эътиборга олувчи 
коэффициентнинг қийматлари 
Материалнинг 
намлиги,% 
0
-0,05
 
1,0гач
а 
3,0 гач
а 
5,0 гач
а 
7,0 гач
а 
8,0 гач
а 
9,0 гач
а 
10 гач
а 
10 гач
а 


“Uchinchi renessans: ilm-fan va 
ta’lim taraqqiyoti istiqbollari”
 
 
ISSN 2181-1784 
83 
w
www.oriens.uz
2021
 January
 
С
6
 
1,0 
0,9 
0,8 
0,7 
0,6 
0,4 
0,2 
0,1 
0,01 
 
N
-барча транспорт воситаларининг бир соатлик бориб келишлар сони; 

- бир марта бориб келиш йўлининг масофаси, км; 
1
q
-платформага жойлаштирилган материалнинг юзасидан ажраладиган 
чанг миқдори, г/м
2
-с; 
n
- карьерга жалб этилган юк автомобиллари сони, дона. 
Қуйида транспорт воситалари двигателларидан ажралиб чиқадиган 
чиқинди газлар миқдори орқали қўйилган муаммо ечими аниқланилади. 
Тажрибалар шуни кўрсатадики, карьер шароитида ишлайдиган оғир юк 
автомобилларининг двигателлари 1 
кг
ёнилғи ёниш туфайли атмосферага 15-20 
кг
турли хил ёниш махсулотларини чиқариб юборади. 
Ишлатилган газларнинг хар бирининг захарли компонентларининг миқдори 
қуйидагича аниқланади: 
с
г

m
W
f

m
W
М
с
г
No
m
W
f
No
m
W
М
с
г
CO
m
W
f
CO
m
W
М
Al
x
x
Nox
СО
/
,
3600
/
)]
(
)
(
[f
/
,
3600
/
)]
(
)
(
[f
/
,
3600
/
)]
(
)
(
[f
2
2
6
1
1
5
2
2
4
1
1
3
2
2
2
1
1
1


















бу ерда, 
6
2
1
,....,
,
f
f
f
- захарли компонентларнинг ажралиб чиқишига двигател иш 
режимларининг боғлиқлигини ҳисобга олувчи коэффициентлар. (6-жадвал) 
)
(
)
(
),
(
1
1
1

m

m

m
х
- кичик тезликларда 1
кг
. бензиннинг ёниши 
натижасида ҳосил бўладиган заҳарли компонентлар массаси, 
г/кг;
(6-жадвал) 
)
(
)
(
),
(
2
2
2

m

m

m
х
- кичик тезликларда 1
кг
. дизел ёнилғисининг ёниши 
натижасида хосил бўладиган заҳарли компонентлар массаси, 
г/кг
; (6-жадвал) 


“Uchinchi renessans: ilm-fan va 
ta’lim taraqqiyoti istiqbollari”
 
 
ISSN 2181-1784 
84 
w
www.oriens.uz
2021
 January
 
2
1
,
W
W
- тегишлича бензин ва дизел ёнилғисининг сарфланиш миқдори, 
кг/соат

6-жадвал. 
Двигателнинг иш режими коэффициентлари ва заҳарли газларнинг чиқиш 
массаси, 
г/кг

Ёнилғи 
тури 
Двигателнинг иш 
режими 
Двигателнинг иш режими коэффициенти ва захарли 
компонентларнинг чиқиш г/кг 
Бензин 
2
f
)
(
1

m
3
f
)
(
1
х

m
5
f
)
(
1

m
Кичик тезлик 

20,0 

1,0 

1,0 
Тезланиш
0,18 
37,5 
0,66 
Юқори тезлик 
0,23 
17,5 
0,33 
Секинлашиш 
0,55 
0,5 
26,6 
2
f
)
(
2

m
4
f
)
(
2
х

m
6
f
)
(
2

m
Дизел 
ёнилғиси 
Кичик тезлик 

20,0 

2,0 

1,0 
Тезланиш 

14,1 

Юқори тезлик 

4,1 

Секинлашиш 

0,66 
2,5 
Йўл қурилишида ишлатиладиган деярли барча техника воситалари 
(бульдозерлар, грейдерлар, экскаваторлар, юклаш- тушириш материаллари, 
асфальт бузувчи, ёювчи ва текисловчи машиналар, компрессорлар ва бошқалар) 
асосан дизел двигателлар билан жиҳозланган бўладилар. Ушбу дизелга эга 


“Uchinchi renessans: ilm-fan va 
ta’lim taraqqiyoti istiqbollari”
 
 
ISSN 2181-1784 
85 
w
www.oriens.uz
2021
 January
 
бўлган техник воситалар кўпроқ турғун (стационар) ҳолатда ёки кичик 
тезликларда ҳаракатланиб йўл қурилиш ишларини олиб борадилар. 
Дизелларда ёнилғи ёниши натижасида қуйидаги заҳарли компонентлар ҳосил 
бўлиб, атмосферага чиқариб юборилади: [4] 
-
углерод оксиди- 
СО

-
азот оксидлари-
х

-
углеродлар- 
С
х
Н
у
О

-
қурум- С; 
-
олтингугурт қўш оксиди 
СН
2
О

-
бенз(а) пирен-
БП

Йўл қурилиши машиналарида қўлланиладиган дизел двигателлари 
самарадорли қувват, 
e
N
; айланиш частотаси -
n
ва цилиндрлар сони 
i
-бўйича 
шартли равишда тўртта гуруҳга ажратилади: 
А- кам қувватли, тез юрар ва ўта тез юрар дизеллар
)
3000
1000
n
;
6
.
73
(
1




мин
квт
N
e
Б- ўртача қувватли, ўртача тезликка эга ва тез юрар дизеллар
1
1500
500
n
,
736
6
.
73
(





мин
квт
N
e
1
3000
1000
n



мин
В-юқори қувватли, ўртача тезликка эга
1
1000
500
n
,
7360
736
(





мин
квт
N
e
1
3000
1000
n



мин
Г-юқори қувватли, тезюрар ва кўп цилиндрли 
1
3000
1500
n
,
7360
736
(





мин
квт
N
e
1
3000
1000
n



мин
Дизел 
қурилмалар 
томонидан 
табиий 
атроф-муҳитга 
чиқариб 
ташланадиган зарарли моддаларнинг ялпи миқдори қуйидагича хисобланади: 


“Uchinchi renessans: ilm-fan va 
ta’lim taraqqiyoti istiqbollari”
 
 
ISSN 2181-1784 
86 
w
www.oriens.uz
2021
 January
 
.
/
,
10
9
йил
т
G
q
M
T
gi
gi


Хулоса ўрнида эксплуатация шароитларида автотранспорт воситаларининг 
экологик назоратини амалга оширганда фойдаланадиган экологик нормативлар 
автотранспорт воситалари конструкцион даражасини албатта ҳисобга олиши 
шарт. Бу амалдаги талабларини қайта кўриб чиқишни талаб қилади. 
 
Шундай қилиб, автотранспорт воситалар экологик назоратини 
дифференцияланган нормативлар билан ўтказиш автомобилларнинг моделлар, 
қўлланилган қўшимча жихозлар ва бошқа конструктив ўзгартиришлар бўйича 
аниқ синфлашни тақозо этади. 
Ўз ўрнида юқоридаги ечимлар орқали экологик ҳавфсизликни таъминлашга 
эришишмиз орқали гўзал диёримиз мусоффа ҳавосини яхшилишга эришамиз.
Фойдаланган адабиётлар. 
1.
Базаров Б.И. Научные основы энерго экологической эффективности 
использования альтернативных моторных топлива: Дисс…док техн. 
Наук.- Ташкент: ТАДИ, 2006-…с. 
2.
Ўзбекистон Республикасида атроф-муҳит мухофазаси ва табиий 
ресурслардан фойдаланишнинг ҳолати тўғрисида миллий маъруза:- 
Тошкент, 2006-15 бет. 
3.
Т.Абдуазизов “ Автотранспорт экологияси” 2010 йил. 
4.
О.К.Адилов, Ф.И.Исроилов, Ж.А.Адилов “Автомобил транспортининг 
ҳаракат таркибини экцплуатация қилиш жараёнида ажралиб чиқадиган 
ифлослантирувчи моддалар миқдорини ҳисоблаш” ТАЙИ Республика 
илмий – амалий анжуман материаллари. 2013 йил.133 б. 
 


“Uchinchi renessans: ilm-fan va 
ta’lim taraqqiyoti istiqbollari”
 
 
ISSN 2181-1784 
87 
w
www.oriens.uz
2021
 January
 
ХОРАЗМ ВИЛОЯТИДА ЭКИБ ЎРГАНИЛГАН ТРИТИКАЛЕ 
НАВЛАРИНИНГ ЕР УСТКИ БИОМАССА КЎРСАТКИЧЛАРИ. 
Досчанов Жалолбек Сапарбоевич 
Е-mail: Jalolbek-d@mail.ru 
Хоразм Маъмун академияси
Табиий фанлар бўлими катта илмий ходими 
Юсупова Саодат Кувондиқовна 
ТТА қошидаги академик лицей ўқитувчиси 
Аннотация: 
Ушбу мақолада тритикале ўсимлигининг 11 та навида ер 
устки биомасса тўплаши ва бу ўсимликнинг чорвачиликда қандай ахамиятга эга 
эканлиги ҳақида маълумотлар келтирилган. Бундан ташқари

Download 9 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   64   65   66   67   68   69   70   71   ...   531




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish