Учинчи бўлим иқтисодиёт соҳасидаги жиноятлар



Download 95,26 Kb.
bet8/26
Sana23.02.2022
Hajmi95,26 Kb.
#143652
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   ...   26
Bog'liq
0ad723151ca847f78efe892ccd505fa9

1.6. Ўғирлик (ЖК 169-м.)

Жабрланувчининг ёки бошқаларнинг йўқлигида ёки улар бор бўлса-да, уларга билдирмасдан ўзганинг мол-мулкини яширин талон-торож қилиш ўғирлик ҳисобланади.


Борди-ю, жабрланувчи ёки бошқалар мол-мулкининг олинаётган­лигини кўрган бўлиб, лекин айбдор билдирмасдан ҳаракат қиляпман деб ўйлаган бўлса, бундай қилмишни ҳам ўғирлик деб тавсифлаш лозим.
Ўғирлик жиноятининг бевосита объекти мулкий муносабатлар ҳисобланади.
Жиноятнинг объектив томони ўзганинг мулкини яширин равишда талон-торож қилишда ифодаланади.
Ўзганинг мулкини талон-торож қилиш қуйидаги иккита мезондан келиб чиққан ҳолда, яширин деб топилади: 1) объектив мезон (қилмиш шоҳидларининг, айбдор томонидан содир этилаётган жиноий қилмиш­нинг асл моҳиятини англамаслиги ёки ўзганинг мулкини яширин равишда эгаллаётган айбдорнинг кўзлаган жиноий қилмишининг хусусиятини англашга объектив имкониятнинг мавжуд эмаслиги); 2) субъектив мезон (айбдорда ўзганинг мулкини яширин равишда эгаллаётганлик тасаввурига эга бўлиши).
Шу нуқтаи назардан ўзганинг мулкини талон-торож қилиш қуйидаги ҳолларда содир этилган бўлса, яширин ҳисобланади:
1) содир этилаётган қилмишни ҳеч ким кузатиб турмаган бўлса ва қилмиш содир этилаётган жойда айбдордан бошқа ҳеч ким бўлмаса;
2) мулк жабрланувчи ёки бошқа бегона шахсларга сездирил­масдан олинган бўлса;
3) мулк олинишини кузатиб турувчи жабрланувчи ёки бошқа шахслар содир этилаётган қилмишнинг хусусиятини ва аҳамиятини тушунмаган бўлса;
4) айбдорнинг қилмишини кузатиб турувчи жабрланувчи ёки бошқа шахслар содир этилаётган қилмиш хусусиятига тўғри баҳо берса-да ва тушунса-да, бироқ айбдор ушлаб олинмасдан, у ўзининг ҳаракатларини яширин содир этяпман деб тасаввур қилса;
5) айбдорнинг қилмишини кузатиб турувчи ва ўзининг мавжуд­лигини яширмаётган у ёки бу шахслар содир этилаётган қилмиш хусусиятига тўғри баҳо берса-да ва тушунса-да, бироқ улар айбдор учун бегона шахслар бўлмаса (яқин кишилар ёки қариндошлар).
Топиб олинган мулкни яшириш Ўзбекистон Республикаси Маъму­рий жавобгарлик тўғрисидаги кодексининг 62-моддасига асосан, яъни топиб олинган ёки тасодифан қўлга тушиб қолган мулкнинг қиймати энг кам иш ҳақининг уч бараваридан ортиқ бўлган ўзганинг мол-мулкини яшириш маъмурий жавобгарликка сабаб бўлади.
Ўғирлик айбдор талон-торож қилинган мулкдан ўз хоҳишича фойдаланиш ёки уни ишлатиш имкониятига эга бўлган вақтдан бошлаб, тугалланган ҳисобланади.
Субъектив томондан ўғирлик жинояти тўғри қасддан содир этилади.
Жиноятнинг субъекти 14 ёшга тўлган ақли расо жисмоний шахс бўлиши мумкин.
Ўғирлик: а) жабрланувчининг кийими, сумкаси ёки бошқа қўл юкидаги ашёга нисбатан (киссавурлик); б) анча миқдорда; в) бир гуруҳ шахслар томонидан олдиндан тил бириктириб; г) уй-жой, омборхона ёки бошқа хоналарга ғайриқонуний равишда кириб содир этилган бўлса, қилмиш Жиноят кодекси 169-моддаси иккинчи қисми­нинг тегишли бандлари билан квалификация қилинади.
Ўғирлик: а) такроран ёки хавфли рецидивист томонидан; б) компьютер тизимига рухсатсиз кириб; в) кўп миқдорда; г) нефть қувурларида, газ қувурларида, нефть ва газ маҳсулотлари қувур­ларида содир этилган бўлса, қилмиш Жиноят кодекси 169-моддаси учинчи қисмининг тегишли бандлари билан квалификация қилинади.
Ўғирлик: а) жуда кўп миқдорда; б) ўта хавфли рецидивист томони­дан; в) уюшган гуруҳ томонидан ёки унинг манфаатларини кўзлаб содир этилган бўлса, қилмиш Жиноят кодекси 169-моддаси тўртинчи қисмининг тегишли бандлари билан квалификация қилинади.



Download 95,26 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   ...   26




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish