У збекистон республикаси о ли й ва урта махсус таълим вази рл и ги у збекистон республикаси



Download 3,42 Mb.
Pdf ko'rish
bet24/105
Sana25.02.2022
Hajmi3,42 Mb.
#462038
1   ...   20   21   22   23   24   25   26   27   ...   105
Bog'liq
fayl 735 20210504

42
34
35
И^огоз пуллар киймат улчови
ва хазина туплаш воситаси каби
вазифаларни бажара оладими? 
43
Кргоз пулнинг муомалада булиш конуни пул
муомаласи крнунидан фарк киладими? 
44
36
Кредит пулларнинг вужудга
келиш сабаблари ва уларнинг
Кандай турлари мавжуд?
44
37
Банкнот нима?
45
39


38
Банкнотлар когоз пуллардан фарк киладими?
Уларнинг ухшашлик томонлари нимада? 
45
39
Вексель ва унинг ахамияти нимада? 
46
40
Узбекистонда вексель муомаласини ташкил
этишнинг узига хос хусусиятлари нимада? 47
Векселнинг кандай турларини биласиз? 
49
42
Банк векселлар билан кандай
операцияларни бажаради?
50
43
Нима учун дастлаб банк векселларидан
кенгрок фойдаланиш мулжалланган? 
51
44
Векселларни муомалага киритиш
тартиби кандай? 
52
45
Векселлар депозит вазифасини
бажара оладими?
54
46
Векселнинг дисконт билан
сотиладиган тури борми?
54
47
Чек нима?
56
40


48
49
50
Чекнинг кандай
1
турларини биласиз?
57
Кредит карточкалари деганда
нимани тушунасиз?
58
Электрон пуллар тугрисида
нима дея оласиз?
58
41


32
Муомалада пулнинг
кандай турлари мавжуд?
Пул бувдан уч минг йил мукддцам пайдо булган. Шу узок; 
давр ичвда у турт боскични босиб угган ва тургга шакдца булган.
1 "Товар шаклидаги пул" — "Куйма" (бизнинг асримиз- 
дан олдин VII асргача);
2 "Танга пуллар” — "Танта" (бизнинг асримиздан ол­
дин VII - XIX аср);
3 "Кргоз пуллар" — "Банкнот" (XIX - XX асрлар);
4 "Электрон пуллар" — "Карточка" (XX асрнинг урта- 
ларида).
Бугунги кунда
муомалада аник, хакикн й крйматга эга 
булган пуллар ва уларнинг муомаладаги ъ^йидаги белгила- 
ри мавжуд:
• танга пул;
• когоз пул;
• кредит шаклидаги пул;
• чек шаклидаги пул;
• электрон пул.
Булар пул вазифасини бажариб келаёгир.
K,
ofo
3 пуллар муомалага
чш^арилишининг асосий
сабаблари нимада?
Дастлабки когоз пуллар урта асрларда муомалага чикд- 
рилган. Уларнинг муомалага чикарилишининг асосий са­
баблари куйидагилардан иборат:
33
42


ПУЛНИНГ ТУРЛАРИ
Биринчи сабаб — бу пул пайдо булгунга кадар муома­
лада булган кимматбахр металлар, хусусан, олтин танга 
пулларининг реал ва номинал кийматлари уртасидаги фарк- 
нинг вужудга келишидир.
Маълумки, товарлар муомалага (бозорга) тушади ва ис- 
теъмолни цондириш учун ундан чикиб кетади. Олтин танга- 
лар, яъни пул эса доимо муомалада крлади. Улар бир неча ун 
йиллаб муомалада булиб кулдан-кулга утиш натижасида маъ­
лум микдорда емирилади. Натижада унинг реал ва номинал 
кийматлари уртасида фарк вужудга кслади. Масалан, 10 грамм 
олтин кийматига эга булган тангада хэкикатда 7-8 грамм ол­
тин колади. Ушбу олтин ганганингмуоммал киймати 10 грамм 
олгинга тснг булса, хук,икий киймати эса 7-8 граммга тенгдир.
Иккинчи сабаб — бу баъзи бир мамлакатлар томони­
дан муомалага калбаки, яъни реал ва номинал кийматлари 
бир-бирларига мос келмайдиган олтин тангаларнинг чикд- 
рилишидир.
Бу сабаблар муомалага реал пуллар урнига уларнинг 
"уринбосарлари", киймат белгилари булган когоз пул чикд- 
рилишига олиб келади. Шундай килиб, когоз пуллар реал, 
хдкикий пулларнинг муомаладаги киймат белгилари сифа- 
тида майдонга келади. Аммо улар узларининг хакикий 
кийматига эга эмасдир.
Масалан, 1 сумлик ва 100 сумлик когоз пулни олай- 
лик. Бу деган суз 100 сумликни эмиссия кдлиш учун 1 
сумликни эмиссия килишга нисбатан 100 баравар куп мех- 
нат сарфланган деган суз эмас. Факэт 100 сумлик 1 сумлик 
пулга нисбатан 100 баравар куп киймат белгисидир.
Йук. Чунки когоз пул унинг реал кийматини талаб 
килувчи вазифаларни бажара олмайди. Улар пулнинг муо­
маладаги киймат белгиси эканлиги туфайли факат муома­
ла ва тулов воситаси вазифасини бажара олади.

Download 3,42 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   20   21   22   23   24   25   26   27   ...   105




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish