У збекистон республикаси о ли й ва урта махсус таълим вази рл и ги у збекистон республикаси



Download 3,42 Mb.
Pdf ko'rish
bet8/105
Sana25.02.2022
Hajmi3,42 Mb.
#462038
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   ...   105
Bog'liq
fayl 735 20210504

9
Бозор иктисодиёти шароитида
пулнинг зарурлигини нималар
билан изохдайсиз?
14


ПУЛНИНГ МОХИЯТИ ВА ЗАРУРИЯТИ
содиёти булиши мумкин эмас. Бозор иктисоди товарлар ва 
товарлашган хизматларнинг ишлаб чикдришидан бошлаб, 
то истеъмолчигача булган ха ракит дан иборатки, бу пул воси- 
тасида амалга ошади.
Ишлаб чикдриш ресурслари бозорда пулга харид кили- 
ниб, товарлар яратилади ва пул даромадларига айирбошланиб 
истеъмолга утади. Товарлар истеъмол ёки инвестиция (ишлаб 
чикдриш) учун сарф этиладими, барибир пул ёрдамида хдра- 
катга келади. Бозор икгишдисти шароитвда пул муомласини 
уюштириш, пулларни айирбошлаш, уларни сакдаш, так;сим- 
лаш, буш пулни кур зга бериш, яъни уни сотиш, пул воситаси- 
да молияни ташкил этиш каби иктисодий алокдлар янада ку- 
чайиб, мураккаблашиб боради. Пул шаклидаги маблаглар бо­
зор о р кул и ресурсга айланади ва улар иштирокида товарлар 
яратилади хдмда товарлар сотилиб яна пул олинади.
1991 
йил 31 августда Узбекистон Республикасининг 
давлат мустакиллиги асослари тугрисидаги Крнуннинг кдбул 
килиниши истикдол йулидаги дадил кддам, тамал тоши- 
нинг к;уй ил и ши булди. Республикамиз спёсий жихдтдан 
мустакдлликка эришди. Эндиги вазифа — иктисодий мус- 
такилликни таъминлаш ва бозор муносабатларига асослан- 
ган жамият куриш билан боглик кагор муаммоларни хал 
килишдан иборатдир.
Х,ар кандай давлатнинг мустакиллигини таъминлай- 
диган бир канча омиллар мавжуд. Булар:
• чегара,
• чегарани курикдайдиган кушин,
10
Узбекистоцца дастлаб
сум-купоннинг жорий
цилинишига сабаб нима?
15


ПУЛНИНГ МОХИЯТИ ВА ЗАРУРИЯТИ
• Конституция,
• давлат рамзлари,
• давлат байроги хамда
• икд исодий муомала воситаси булмиш миллий валю-
танинг мавжудлигидир.
1992 
йил ноябрь ойидан бошлаб муомалага аввал сум- 
купонларни киритиб, сунг миллий валютага аста-секин
боскичма-боскич утилишининг мухим сабаблари бор эди.
Биринчидан, 
бозор тармоклари, айникса пул-кредит 
муомаласи сохасидаги муносабатлар хал и мукаммал эмас 
эди. Миллий пулнинг бирданига жорий этилиши икгисо- 
диётнинг умумий хо лат ига эмас, муомала тизими ва банк 
сохасидаги соф техник сабабларга кура, унинг кийматини 
тушириб юбориши мумкин эди. Пул кийматининг тушиб 
кетиши эса, икхиеодиёт сохасида кунгилсиз окибатларни 
келтириб чикариши аён булиб колганди.
Иккинчидан. 
МДХ доирасида хар хил валюталар муо­
малада булган бир иайтда пулнинг бу шароитга мослаши- 
ши ва унинг кийматини аникдайдиган вазият вужудга ке- 
лиши зарур эди. Миллий пулни бирданига муомалага ки- 
ритиш корхоналарнинг рубллик хисобларини сумлик 
хисоблнрга айлантириш заруратини тугдирар, бу эса МДХ, 
мамлакатлари корхоналари уртасидаги хужалик алокаларига 
рахна солар эди.
Рублда давлатлараро хисоб-китоб килиш имконияти 
мавжуд булган даврда сум-купоннинг жорий этилиши узаро 
хужалик алокалари узилиб колиш ининг олдини олади. 
К,иргизисгон уз миллий валютасини жорий этганида мана 
шу холни хисобга олмаган эди.
Учинчвдан, 
миллий пулга боскичма-боскич утиш иж­
тимоий талафотларни камайшради. Хдр кдндай пут ислохоти, 
хусусан нархлар эркин ёки эркинликка якин булган шаро- 
итда ёки мусодара тарикдсида хам булади. Масалан, пул 1:10 
ёки 1:100 нисбати билан алмаиггирилган тавдирда хам нарх- 
наво айнан шу нисбат даражасидан пастга тушмайди.

Download 3,42 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   ...   105




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish