У збекистон республикаси о ли й ва урта махсус таълим вази рл и ги у збекистон республикаси



Download 3,42 Mb.
Pdf ko'rish
bet70/105
Sana25.02.2022
Hajmi3,42 Mb.
#462038
1   ...   66   67   68   69   70   71   72   73   ...   105
Bog'liq
fayl 735 20210504

92
8 —3314
113


ПУЛ МУОМАЛАСИНИ БАРКДРОРЛАШТИРИШ МУАММОЛАРИ
лар бекор килинган ва уларнинг урнига муомалага реал 
пуллар яъни кцмматбахо металларда ишланган тангалар 
чикарилган. Бу усул инфляция даражаси жуда юк,орила- 
шиб кетган холларда кулланилади.
* Ревальвация 
усули. Валюта курсининг расмий оши- 
ршхиши ревальвация дейилади. Масалан, 1 доллар = 50 сум 
булса сум ревальвация этилгач, унинг курси оширилиб 1 
доллар - 42 сум булади.
Бу усул муомаладаги когоз пуллар кам микдорда кддр- 
сизланган холларда кулланилади.
* Девальвация 
усули. Давлат томонидан расмий ра- 
вишда валюта курсининг пасайтирилиши девальвация дей­
илади. Масалан, 1 доллар = 50 сум булса, сум девальвация 
этилгач, курси пасайтирилиб 1 доллар = 55 сум булиб к;ола- 
ди. Бозор учун кураш кучайган шароитда девальвация экс- 
портни рарбатлантириш тулов мувозанагини яхшилаш учун 
кулланилади.
Бушд этилган ycyjuiap муомаладаги когоз пулларининг 
олтин киймаглари белгиланиши зарур булган холларда 
кулланилган 1970 йилдан бошлаб мамлакатлар пул бирлик- 
ларининг олтин к,ийматлари белгиланмайдиган булди.
Бир суз билан айтганда инфляция — бу:
• муомалада керагидан ортик^а пулнинг пайдо булиши;
• нарх - навонинг усиб кетиши;
• пулнинг к;адр - киймати ва харид к;обилияти пасайи- 
ши;
• пулнинг кадрсизланиши, обрусизланишидир.
93
Инфляция деганда нимани
тушунасиз ва унинг келиб чик,иш
сабаблари нимада?
114


ПУЛ МУОМАЛАСИНИ БАРКДРОРЛАШТИРИШ МУАММОЛАРИ
Инфляцияни вужудга келтирувчи куйидаги сабаблар- 
ни к,айд цилиш мумкин:
• давлат бюджети такчиллиги. Давлат уз харажатлари- 
ни даромадлари билан коплай олмайдиган шароитда 
бюджетда так,чиллик (дефицит) хосил булади. Буни 
давлат ортикча эмиссия, яъни пул чикариш хисоби- 
дан коплайди. Натижада товар Ва хизматлар билан 
таъминланмаган кушимча пул маблаглари вужудга 
келади. Бу эса уз навбатида пулнинг кадрсизлани- 
шига олиб келади;
Кредитнинг хаддан ташкари ривожланиб кетиши 
моддий неъматлар яратиш билан бошшк; булмаган харажат- 
лар учун берилган кредитларнинг тез суръатлар билан усиши 
муомаладаги пул массасининг усишига олиб келади.
Пулга нисбатан халк ишончининг йукрлиши:
• давлатнинг улкан ноишлаб чикариш харажатлари, 
куролланишга зур бериши;
• бозорда талабга жавоб бермайдиган товарларнинг 
купайиб кетиши;
• мамлакат тулов балансининг холати. Пассив тулов 
баланси доимо конвертирлашган чет эл валютасига 
булган талабни оширади;
• ишлаб чикариш жараёнидаги номутаносибликлар- 
нинг содир булиши. Ишлаб чикариш сустлашиб, бо- 
зор талабидан оркада колади, ишлаб чикариш хдмма 
ресурслардан фойдалансада товар таклифлари пулни 
туйдира олмайди, товарга чанкок пуллар уз ташна- 
лигини кондираолмайди.
Товарлар ва хизматларнинг жами талабдан оркада 
колиши нархни ошириб, пул бирлиги кадрини туширади. 
Бу одатда ортикча талаб таъсирида вужудга келган инфля­
ция деб юритилади.
Агар товарларга талаб ортикча булмасада, аммо уму- 
мий нарх даражаси усса, бундай холда хдм пулнинг сотиб 
олиш кобилияти пасаяди.
115


ПУЛ МУОМАЛАСИНИ БАРКДРОРЛАШТИРИШ МУАММОЛАРИ
Бу одатда ортикча таклиф таъсирида вужудга келган 
инфляция деб юритилади. Унинг сабаби, махсулот бирли- 
гига кетган харажатларнинг ортишидир. Харажатлар ош- 
ганда муайян нархда товар сотиш фойдани кискартиради 
чунки улар тескари пропорционал узгаради.

Download 3,42 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   66   67   68   69   70   71   72   73   ...   105




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish