У збеки стон респ убликаси о лий ва урта махсус таълим вазирлиги


Тижорат I ах,лили асосида бозорни урганиш



Download 6,22 Mb.
Pdf ko'rish
bet7/181
Sana06.07.2022
Hajmi6,22 Mb.
#749501
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   181
Bog'liq
Маркетинг асослари. Ғуломов С.С

1.5. Тижорат I ах,лили асосида бозорни урганиш
Бозор турлари
Бозор 
— 
инсонларга кадимдан таниш булган амалдаги ва
потенциал харидор хамда сотувчилар бирлигининг
иктисодий алмашув шакли
Бозорнинг асосий турлари
Бозорнинг кушимча турлари
1. Харидорлар бозори
2. Сотувчилар бозори
3. Халкаро бозор
4. Минтак,авий (худуддаги, дав- 
латлар гурухини камраб олув- 
чи)
5. Миллий бозор
6. Махаллий бозор
7. Маълум турдаги ёки махсулот 
гурухи буйича бозори
1. Хосилсиз
2. Махсус махсулот ва хизмат­
лар
3. Махсулот (хом ашёвий)
4. Истеъмол
5. Асосий
6. Кушимча
7. Усувчан
8. Потенциал
9. Танланувчи
10. Стагнацияли ва бошкалар
1.2. ж а д в а л
Бозор инфратаркиби
Капитал бозори
Ишлаб чик,ариш
воситалари бозори
М ехнат бозори
Ф онд биржаси
Сукурта
Аудиторлик
Махсулот биржаси 
Савдо уйлари 
Савдо-воситачи корхо­
налар
Мехнат биржаси 
Кадрлар тайёрлаш
маркази 
Бандлик фонди
14


Капитал бозори
Ишлаб чикариш
воситалари бозори
М ехнат бозори
Брокер компаниялари 
Тижорат банки 
Давлат сугурта назо­
рати
Давлат солик, инспек- 
цияси
К,имматбах,о 
k ,o f o 3 -
ларни назорат к^лиш
далват инспекцияси 
Давлат мулки фонди. 
Регионал еозлаш и н ­
вестицион фонди 
И л м и й -т е х н и к д ас- 
турлари фонди 
Тургунлик фонди 
И нновацион фондлар
Т иж орат м аркази ва
компаниялари
Л изинг компаниялари
Акционерлар
Ярмаркалар
Давлат резерв ва су-
гурта фондлари
нарх ва стандартлари
назорати
Давлат инспекцияси 
Контракт тизими 
Яккахркимликка (мо- 
н о п о л и я г а )
к,арш и 
кумита
Бизнеснинг тиж о­
рат маркази 
Т а д б и р к о р л и к к а
ёрдам бериш давлат 
фонди
Нафак,а фонди 
Мезф-шафк,ат ф он ­
ди ва бошк,алар
Корхона учун иктисодий кенглик бу, аввало, мах­
сулот ва хизматлар!Iинг эркин алмашувидаги шароит 
булиб, ушбу жараён кдт нашчил арининг манфаатига бог- 
ликдир. Бизнинг холатда иктисодий кенглик, махсулот 
алмашуви учун ишлаб чикдрувчи (коммерсант-тижо- 
ратчи билан) ва истеъмолчи орасидаги ха^и^ий шаро- 
итларнинг бунёд этилишидир.
Бунёд этилувчи вазиятни кенгликда фараз килиш 
учун 3 та улчамни ажратиб курсатиш мумкин:
1) таклиф этиладиган махсулот тури;
2) иктисодий жараёнларда иш тирок этувчилар сони;
3) алмашув ж араёнларининг таркиби.
Бу ерда хар бир улчам бир хил турдаги вазият тупла- 
ми куриниш ида тавсия этилади. Ш ундай к,илиб, ик,ти- 
содий майдон шу сузнинг к,искд маъносида бир хил 
вазиятлар туплами куриниш ида тавсия этилади. Улар 
Хар хил «Уйин кргозлари» куринишида крнунларда, 
йурик^номаларда, шартномаларда тавсифланиши ва бел- 
гиланиши мумкин.
Аммо хар бир турдаги вазият унинг узига хос ху- 
сусиятларига эга, улар албатта корхонанинг истик,болли 
ишлаб чикариш масаласи жараёнида эътиборга оли- 
ниш и керак. Фа кдт бу каби шароитларни бахолашдан 
кейин корхонанинг давлат билан буладиган молиявий 
муносабатлар м асаласини (мулк ш акли, соликдар, 
кимга буйсуниш масаласи, шахсий ва хал этилувчи
15


капитал ва бошкдлар) мулохдза килиш макеадга му- 
воф ик булади.
Аммо бу масалалар иккинчи даражали хисобланади. 
Улар муваффакият шароитини белгилайди. Чунки хар 
к,андай тижорат ф аолияти асосини махсулот ва хиз­
матлар сотиш жараёни ташкил килади. Уйин кандай 
коидалар билан олиб борилиш и тактик еавияда хал 
килиниш и лозимлиги уз манфаати энг куп даражада 
Кондирилиши учун кандай мулк ш аклини танлаган 
Холда амалга ош ирилиш и билан аникланади.
Ш ундай килиб, иктисодий кенглик тушунчаси нима 
деган савол кундаланг булади. У хозирги кунда умум- 
лаш тирилиб курсатиладиган бозор шароитими? Ама­
лий жихатдан бозорга бир неча турдаги мах;сулот (ноу- 
хау), хизматлар тавсия этилиши мумкин. Иктисодий 
майдон чизмаси 1.8.раемда берилган.
Унда куйидагилар фаркланадилар:
• «К» — истеъмолчи бозор.
• «Р» — ишлаб чикариш воситалари бозори.
• «С» 
— олиб сотиш бозори.
• «S» — давлат бозори.

«Г» 
— молия бозори.
Бозордаги катнашувчилар сонига караб 3 та турдаги 
бозорни ажратиб курсатиш мумкин: (1.3-жадвал).
• оммавий бозор;
• якках,окимлик бозори;
• олигопол (бир неча катнаш чилар булган бозор).
1.8. раем. Корхона­
нинг ИК.ТИСОДИЙ 
майдони.
С егм ен тл и (С Д
Глобал (ГД
С егм ентл и (С Н — б о зо р
Г лобал (Г Н — б о зо р )
Т о в ар турлари
И стеъ ­
мол 
(К -
б о зо ­
р и)
И ш ­
л аб
ч и ц а - 
p n ш 
восита 
(Р -
б о зо ­
ри)
О либ
сотиш
(С-
б о зо -
ри)
Д а в ­
л а т 
(S -
б о зо ­
ри)
М о ­
л и я 
(Г —
б о зо -
16


Уларнинг хар бирида узига хос тижорат фаолияти 
шароити мавжуд. Айрибошлаш жараёни таркибига бог­
лик, \олда бозорни хар томонлама ёки сегментланган 
Холда эгаллаш мумкин. Бунда бозорлар туйдирилган 
ёки камчилиги мавжуд булган холда булади.
1.3. ж а д в а л

Download 6,22 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   181




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish