У збеки стон респ убликаси о лий ва урта махсус таълим вазирлиги



Download 6,22 Mb.
Pdf ko'rish
bet112/181
Sana06.07.2022
Hajmi6,22 Mb.
#749501
1   ...   108   109   110   111   112   113   114   115   ...   181
Bog'liq
Маркетинг асослари. Ғуломов С.С

14.
Таваккалчиликка м ойил
булмаган ёки таваккалчилик ол-
дида куркиш.
1.
Стратегия йуналиши.
2.
Уз вак,тида ташк,и мух,ит узга-
ришларига мослашиш ва унга
таъсир
3.
Ташкилий императив
4.
Му^им ресурс 
— 
одамлар
5.
Ишларни оптимал гурухдаш,
кенг куп аспектли мутахассислик
6.
Уз-узини назорат к,илиш (уз-
узини туфилаш) уз-узини 
бош-
кдриш.
7.
Текис ва эгилувчан ташкилий
тизим, горизонтал алокдларнинг
ривожланиши.
8.
\а м м а ходимларнинг умумий
ютукдарини к,изикгирувчи. де-
мократик услуб.
9.
Хамкорлик, \амкасабачилик.
10.
Умумий ютукдарга эришишда
цамма хо д и м л а р н и н г юк,ори
к^зик^ши.
11.
Факдт ташкилот учунгина
эмас, балки жамият учун \ам
Харакат.
12.
Як,ин муросага келиш.
13.
Инновация йуналиши ва та­
ваккалчилик лойих,аси.
12.1. раем. Анъанавий ташкилот концепцияси.
Андозали технология ва доимий тайней му\итга таш­
килот оммавий схемасида, янги ташкилот бу текин 
узгаришларга реакция, узлуксиз узгарадиган техноло­
гия ва му^итнинг ноаникдиги. Унга умумий сотиш кдй- 
матларини ташкилотчилик узгаришлар ва таш^и узга­
ришларга мослашиш хусусиятлари киради.
Бир-бирига зид булган «рационал бошк,ариш» ва 
хул^чилик йуналиши \озирги найтда фаол равищца
177


интеграция йулларини изламокда. Каттик бошкариш 
услубига хос элементлар аста-секин «юмшок,» эгилув­
чан бошк,ариш услубига урнини бушатиб бермокда. Бу 
эса фирма ишчиларига хизматчиларни тула жалб этиш, 
бир-бирига ишбилармонликни рагбатлантиришдир.
Шундай к,илиб, катти к, шаклдаги стратегик рагбат­
лантириш стратегик бошкариш концепциясига транс- 
формацияланади, бунда асосий эътибор аник курсат- 
гичлар, ички режалар, молиявий муолажа ва бошка 
тур назоратларга каратилади.
«К,аггик» маъмурий рахбарлик элементларига ку- 
шимча «юмшок» бошкариш корхоналарининг даромад 
кдлишига таъсир курсатади. Амалда бу элементлар ора- 
сида узига хос тенглик хрсил булади: бу гояларни руёбга 
чикаришда, уни ишлаб чикишда, сотиш воситаларига 
хизматларни бажаришда бошкариш услублари кулла­
нилади, улар эса уз навбатида «юмшок» бошкариш 
услублари билан бойитилади.

Download 6,22 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   108   109   110   111   112   113   114   115   ...   181




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish