У збек и с то н рес п у бл и к а с и олий ва у рта м ахсус таъ л и м вази рли ги тошкент Молия института


Солик туловчиларга нисбатан солик огирлигини



Download 7,41 Mb.
Pdf ko'rish
bet34/51
Sana23.07.2022
Hajmi7,41 Mb.
#840272
1   ...   30   31   32   33   34   35   36   37   ...   51
Bog'liq
Бюджет-солиқ сиёсати яхлитлиги

4.3.Солик туловчиларга нисбатан солик огирлигини
мукаммаллаштириш йуналишлари
Солик юки республикамиз ахолисининг яшаш тарзи ва турмуш 
даражасига хам 
жиддий таъсир 
курсатади. 
Буни 
биз 
17-жадвал 
маълумотларндан куришимиз мумкин. Куйидаги жадвалдаги маълумотлар 
шуни курсатадики, ахоли даромадларининг ЯИМга нисбати усмокда (1998 
йилда 64,9%дан 2001 йилда 74,2%га), бу эса уз навбатида ахоли 
даромадларини боскичма-боскич ошириш давлат сиёсатининг асосий 
йуналишларидан бири эканлигини билдиради.


Ахоли даром ад л ари ва солик туловлари динамикаси*
КУ рсаткичлар
2000
2001
2002
2003
2004
Ахолининг пул маблаглари 
(ЯИМга нисбатан % хисобида) 
шу жумладан
64,9
71,2
72,9
74,2
76,1
Мехнатга хак тулаш фонди фонди 
(ЯИМга нисбатан % хисобида)
22,8
23,4
20,6
19,5
19,2
Жисмоний шахсларнинг даромад 
солигидан тушган тушумлари 
(ЯИМга нисбатан % хисобида)
3,5
3,7
3,2
3,3
3,3
Соликнинг чегара ставкаси (%)
45
45
40
33
32
Соликни йигиш даражаси 
(даромад солигини ахоли пул 
даромадларига нисбати) (%)
5,4
5,2
4,4
4,5
4,6
Соликни йигиш даражаси 
(Даромад солигини ИХ,Фга 
нисбати) (%)
15,4
15,8
15,7
17,1
17,2
Эластиклик коэффициента 
(ахолининг пул даромадларидан)
0,7
0,91
0,67
1,16
1,21
Эластиюшк коэффиценти (иш 
хаки фондига нисбати)
-
1,08
1,09
1,46
1,57
М ан б а: У збекистон Р е сп у б л и к а си М акрои кти сод и ёт ва М олия вази р л и к л ар и н и н г 
м аъ л у м о тл ар и асосида.
Шуни таъкидлаш лозимки, иш хаки фонди солик базасидир


(урганилаётган даврда эластиклик коэффициента 1 дан катта булган бу 
соликни иш хаки фондига эластикпигини курсатади), унинг хджмини 
ЯИМга нисбати 1999 йилда 23,4%дан 2002 йилда 19,25га камайган. 
Даромад солиги чегараси ставкасининг тушишига карамасдан, 1998 йилда 
45 %дан 33%га 2002йилда, тушум хажми шу йилларда 15,45дан 17,2 %га 
ошган. Бу шундан далолат берадики, биринчидан, фойда солигига 
торташдаги бошкарувни яхшиланганлиги, иккинчидан, соликнинг асосий 
юки у рта хол ахоли га тушаётганлигини билдиради.
Республикамизда яратилаётган ЯИМга нисбатан солик туловлари ва 
бюджетдан ташкари фондларга туловлар микдори нисбати унчалик катта 
курсааткични ташкил этмайдн. Лекин, ахоли даромадлилик даражаси паст 
булган республикамизда бу курсаткичлар ахолининг куйи катлами учун 
огирлик килади. Айн икса, истеъмол махсулотлари учун туланаётган 
соликлар бевосита ахолининг яшаш даражасига боглик булиб колмокда. 
Яъни улар даромадларнинг катта кисмининг солик ва туловларга 
ажратилиши бошка харажатларнинг кискартилиши хисобидан амалга 
оширилмокда.
18-жадвал

Download 7,41 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   30   31   32   33   34   35   36   37   ...   51




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish