У зб е к и с т о н ре с п у б л и к а с и о л и й ва у рт а м а Х с у с та ъ л и м вазирлиги


' Ш араф иддин А л и Я зди й. Заф арном а . .. - Б .2 5 3



Download 15,72 Mb.
Pdf ko'rish
bet154/199
Sana30.04.2022
Hajmi15,72 Mb.
#597920
1   ...   150   151   152   153   154   155   156   157   ...   199
Bog'liq
Amir Temur state administration In Uzbek

' Ш араф иддин А л и Я зди й. Заф арном а . .. - Б .2 5 3 .
2 Ф аси х Х аваф и. М удж м али Ф асихи ... - С .116.
3 Ш араф иддин А л и Я зди й. Заф арном а ... — Б .257.
166


Бир оз мудцатдан кейин Боязид элчилари Темурга хат кел- 
тиради. Бу мактубда Боязид уларнинг уртасида низо чикадиган 
жиддий сабаб йуклигини, бунинг урнига кофирлар билан уру- 
шиб, янги худудларни кулга киритишни таклиф килади. Боязид 
Елдирим Миср султони билан Темурнинг уртасини яхшилаш 
учун воситачилик килишни таклиф этади. Амир Темур эса эл- 
чиларни жуда яхши кутиб олади ва Рум халкига душманлиги 
йуклигини, узи хдм дустлик муносабатлари урнатиш истагида 
эканини айтади. Бунинг учун эса усмонлилар Крра Юсуфни ту- 
тиб беришини ёки уни давлатидан чикариб юборишини талаб 
килади. Лекин Боязид бунинг тескарисини килади.
Амир Темур Султон Боязид билан муносабатларда диплома­
тия конун-коидалари, этикасига катъий амал килган.
Биринчидан, у уз ракибининг таъна-дашномлари, хдкоратла- 
рига сабр-токат билан жавоб кайтариб, у билан хар кандай ва- 
зиятда хам келишишга интилди.
Иккинчидан, ракибининг кучини яхши билган холда вактдан 
ютишга, узок масофали азобли йулдан кейин кучларини кайта 
жонлантиришга ва тугри стратегик тактикалар ишлаб чикишга 
интилди.
Учинчидан, Боязидга карам кичик хукмдорлардан иттифок- 
чи кидириб, улар уртасида мавжуд булган адоватдан тугри фой- 
далана билди.
Туртинчидан, психологик тактика куллаб Боязидга карши 
гоявий кураш усулларини куллади, айбларини халкка тугри ет- 
казиб ундан омманинг ихлосини кайтарди ва узининг хдкикий 
рах,намо эканлигини курсата билди. Бундан куринадики, Амир 
Темур уз давридаёк информацион кураш усулларидан фойда­
ланган.
Биз Амир Темур ва Боязид муносабатларини 
м у ш о х д д а
этар 
эканмиз, хдр икки буюк давлат арбобининг муносабатлари кес- 
кинлашишига нафакат объектив, балки субъектив омиллар хам 
сабабчи булганлигини англашимиз мумкин. Дустлик, жилла 
курса, бетарафлик макомида туриши мумкин булган хар икки 
шахсни Миср подшоси Баркук, Олтин Урда подшоси Тухта­
миш, Султон Ахмад Жалойир, Крра Юсуф Туркман каби шахс- 
лар хам уруш гирдобига тортганлар.


Амир Темурнинг мардлиги шундаки, Боязидни енггач бу- 
тунлай усмонлиларни хокимият тепасидан супуриб ташлаши, у 
ерда янги бир сулолага асос солиши мумкин эди. У геосиёсатда 
кучайтириш урнига тенглаштириш, йукотиш урнига ичдан кула- 
типт йулидан борди.
Жанг ва Боязид Елдиримнинг енгилиши билан якун топган му- 
ноеабатлардан кейин хам Амир Темур усмонлиларга яна катта им­
кониятлар яратди. У Боязид Елдиримга катта хурмат кзфсатиб, ун- 
дан уч олмади, Амир Темурнинг мархамати туфайли усмонлилар 
суполаси XX асрнинг биринчи чорагигача тарих сахнасида турди.
Амир Темур етти иклим давлатлари билан дипломатик му- 
носабатларни олиб борган. Шарафиддин Али Яздий ва Х,офизи 
Абрунинг ёзишича, «2 ой давом этган Конигил тантаналарйда 
Миср, Афранж, Х,инд, Дашти К^ипчок, Жата, Олтой ва бошка ул- 
кал ардан элчилар хам хозир булганлар».1
Тадкикргчи Н.Каримова темурийлар ва Хитой алокаларини Хи­
той манбалари асосида ёритишга интилган. Муаллифнинг келтири- 
шича, 1395 (айрим манбаларда 1387) йили Мин хукмдори томони­
дан Амир Темур саройига Фу Ан бошчилигидаги биринчи элчилар 
юборилган. Мин императори Чэн Цзу (1403 - 1425) Туркистондан 
элчиларнинг келишини фаоллаштирувчи сиёсат юритди, «Fарбий 
мамлакатлар хакида кисса» (Сиюй-чжуан) номли (1403) олий фар- 
мон чикариши натижасида Хитой ва Туркистон уртасидаги савдо 
алокалари уз ривожининг юкори чуккисига кутарилди.2
Айникса, Шохрух мирзо даврида халкаро алокалар ривож- 
ланган. Шохрухнинг Хитой билан элчилик алокалари 1409 
йилдан, Хиротга Хитой элчилари келган пайтдан бошланади. 
Хофизи Абрунинг «Зубдат ут-таворих» асарида, Абдураззок 
Самаркандийнинг «Матлаъи саъдайн» китобида Хитойдан кел­
ган ва Темурийлар давлатидан юборилган элчилар хакида хабар 
берилади.3 Шунингдек, Fиёсиддин Наккошнинг Хитой сафари 
эсдаликлари хам фикримизга далилдир.4 Ташки муносабатлар-

Download 15,72 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   150   151   152   153   154   155   156   157   ...   199




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish