У зб е к и с т о н ре с п у б л и к а с и о л и й ва у рт а м а Х с у с та ъ л и м вазирлиги


‘Курсатилган м а н б а .-Б .1 51 - 152



Download 15,72 Mb.
Pdf ko'rish
bet117/199
Sana30.04.2022
Hajmi15,72 Mb.
#597920
1   ...   113   114   115   116   117   118   119   120   ...   199
Bog'liq
Amir Temur state administration In Uzbek

Курсатилган м а н б а .-Б .1 51 - 152.
2Мамзгов Х.Т. «Темур тузуклари»да ... - Б. 117; Темур тузуклари ... - Б .9 4 - 98.
3 Уша жойда.
127


Амир Темур угилларидан кайси бири салтанат мартабасига 
даъвогарлик килиб бош кутарар экан, уни улдириш, тан жаро- 
хати етказиш, кишанлашга рухсат берилмаган.
Сохибкирон давлатида сипохдйларнинг жиноят ва жазо ма- 
салалари каттик булган. Кай с и бир сипохий хаддидан ошиб, кул 
остидаги кишига зулм утказса, у мазлум кулига топширилган ва 
жабрланувчи унинг жазосини берган.
Эркакларнинг соколини кириб, юзига упа суриб шахар кез- 
дирилиши улим билан баробар жазолардан саналган.
Юкоридаги фикрлар, далиллар асосида шундай хулосага 
келиш мумкинки, Амир Темур давридаги жазо усулларида адо­
лат бош мезон булган. Уша пайтда содир этилган жиноятлар ва 
уларга берилган жазо усулларини обдан урганган олим Херман 
Вамбери бу хакда шундай хулосага келганди: «Темурни Чингиз 
ила бир сафга куйиб, уни вахший, золим, карокчи деб атаган 
кишиларнинг фикрлари икки маротаба хатодир. У, аввало, Осиё 
саркардаси эди. Узининг голиб аскарлари ва куролларидан уз 
замонасининг таомилича фойдаланган. Унинг фаолияти, ху- 
сусан, душманлари томонидан гунох хисобланган ишлари ва 
урушлари, теранрок каралса, жиноятга жазо тарзида кулланил- 
ган. Тугри, жазо каттик, лекин адолатли булган».1
Бугунги кундан тубдан фарк киладиган, урушлар хавфи куч­
ли булган урта асрларда тинч-фаровон хаётни таъминлаш учун 
ана шундай жазо усулларини куллаш, бизнингча, тугри эди. 
Чунки бундай жазо усуллари уша дамда куплаб давлатларда 
кулланиларди. Сохибкирон хам уз даврининг анъаналарига би- 
ноан давлатни бошкарган.
Салтанатнинг суд-хукук тизими конунийлик ва адолат тамо- 
йилига асосланган булиб, давлатнинг мажбурлов кучини саклаб 
туришда улар мухим ахамият касб этган. Хуллас, суд-хукук ти­
зими мамлакатда конун устуворлигини таъминлашда асосий ва- 
зифалардан бирини бажарган.
Биз юкоридаги фактлар асосида Амир Темур давлати тарак- 
киётига суд-хукук тизими ва конуний асослар катта туртки бер­
ган деган фикрга келдик.

Download 15,72 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   113   114   115   116   117   118   119   120   ...   199




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish