У зб е к и с т о н ре с п у б л и к а с и о л и й ва у рт а м а Х с у с та ъ л и м вазирлиги



Download 15,72 Mb.
Pdf ko'rish
bet29/199
Sana30.04.2022
Hajmi15,72 Mb.
#597920
1   ...   25   26   27   28   29   30   31   32   ...   199
Bog'liq
Amir Temur state administration In Uzbek

Курсатилган манба. - Б.383.
2 Уша жойда.
3 Уша жойда.
30


Амир Темур барча темурий шахзодаларга давлатни бошка- 
риш, хукмдорлик сирларини ургатди ва уларни хукмдор сифа- 
тида тарбиялади. Манбаларнинг шохидлик беришича, уларнинг 
хар бирига нишон битилиб, унда рахбар килиши лозим булган 
ишлар курсатилган.
Жахонгир хаммада хам давлат рахбари булишга арзигулик 
лаёкат ва иктидор булавермаслигини яхши англаган. Бу фикр- 
лар ко и да сифатида олимлар томонидан хам ишлаб чикилган. 
Амир Темур хам мамлакат рахбарлигини тасодифий шахснинг 
К алига 
топшириб куйишдан сакланишни энг мухим масала деб 
билган. Ута каттиккул, ута пессимист ва манипулятор (уртача 
иш олиб борувчи ва ходимларни тез-тез алмаштириб туришга 
харакат килувчи) рахбар хам бошкаришга ярамайди.
Шунингдек, давлат рахбари уз давлати ва фукаросига садо- 
катли булиб, бировларнинг олдида уз ходимларининг обрусини 
тукмаслиги ва уларни химоя кила олиши керак. Давлат рахба- 
рининг оптимист булмоги ва бошкаларнинг фикрини инобатга 
олиши унинг ютукларини янада оширади. Амир Темур бош­
каларнинг фикрини биз бугунги кунда таърифлаётган дельфи 
усули (бир-бирини танимайдиган ва бехабар булган турли ки- 
шиларнинг муаммога тегишли фикрини урганиш ва уларнинг 
позициясини якинлаштириш) оркали урганган ва ижтимоий 
фикр оркали уз бошкарувини мувофиклаштиришга интилган.
Амир Темур рахбар киши хушмуомала, ходимларига эъти- 
борли булиши керак деб билган. У рахбар хеч качон мактовга 
учмайди, мактовсиз хам уз имкониятларини яхши билади деб 
тушунган. Сохибкирон ортикча каттиккуллик ёхуд юмшоклик 
Хам бошкариш ишига тугри келмайди деб билган. Чунки кат- 
тиккул рахбардан хамма куркади, юмшоклик эса унинг хурмати 
йуколишига, кишилар хохлаган ишини килишига, бошбошдок- 
ликка олиб келади деб билган.
Амир Темур мулозимларининг характери, психологиясидан 
келиб чиккан холда улар билан турлича мулокот килган. «Темур 
тузуклари»да бу хакда шундай дейилади: «Кундузлари тажри- 
бали ва доно кишилар билан турли мамлакатларни забт этиш 
шатранжи устида бош котирдим. Кечалари булса тушагимда 
ёнбошлаб олиб мамлакат ишларини кандай юргизиш кераклиги
31


хдкида уйладим ва уларни бажариш воситаларини узимча тасав- 
вур килиб курдим. Сипохдйларим билан кандай муомала кили- 
шим тугрисида фикр юргизиб, кайси бирини кандай тарбият ки- 
лишим керак, кайси ишни кай бирига топширсам хато килмаган 
буламан деб хар ишнинг олди-кетини уйлар эдим».1
Бу сатрлар унинг иктидорли сиёсатчи ва психолог булган- 
лигини курсатади. Унинг тушунчасига кура, давлат рахбари 
хаммага хам бир хил муомала усулини куллайвермаслиги керак. 
Рахбар киши уз ходимларининг характеридан келиб чикиб улар­
нинг кунглига йул топади, давлат учун иш берадиганларини 
кайтадан тарбиялайди.
Халк ва амалдорлар олдида саройда узини кандай туттани, 
хайбати хакидаги маълумотлар унинг кучли характер сохиби 
булгани, мустахкам иродаси, кучли психологиясидан далолат 
беради.
Амир Темур хакида нафрат ва алам тула сатрлар ёзган Ибн 
Арабшох хам унинг тугма хукмдорлик салохиятига куйидагича 
юксак бахо берган: «Икки кузи бамисоли икки шам булса-да, 
шодлиги билинмас, йугон овозли эди; у улимдан куркмас, ёши 
саксонга (етмишга - Ш.У.) етган булса-да, изтиробсиз, вазмин, 
бадани тула ва пишик, худди зич калин тош мисоли каттик эди. 
У хазил-мазах ва ёлгонни ёктирмас, уйин-кулгию кунгилхуш- 
ликка майлсиз, гарчи (сузда) узига озор етадиган бирон нарса 
булса хамки, садокат унга ёкар эди. У (булиб) утган ишга азият 
чекмас ва узига хосил буладиган (ютук)дан шодланмас эди. 
Унинг мажлисида уятсиз сузлар, кон тукиш, асир олиш, нахбу 
горат килиш ва харам (хаки)га хакорат гаплар булмасди. Темур 
куркмас, шижоатли, ботир кишиларни итоат килдирувчан бу­
либ, жасоратли кишиларни, довюрак ва мардларни ёктирар эди. 
У бетакрор (нишонга урувчи) фикрли, ажойиб фаросатли, мисл- 
сиз (даражада) бахтли, улугворлиги (узига) мувофик, катъий азм 
билан сузловчи, (бошига) кулфат тушганида хам хакгуй киши 
эди. У (бировдан) бир ran эшитганида далил талаб киладиган, 
зимдан караш ва куз ишоратларини сезадиган идрокли киши 
эди. У синчков булиб, юз берадиган барча ишни куриб-билиб

Download 15,72 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   25   26   27   28   29   30   31   32   ...   199




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish