У зб е к и с т о н ре с п у б л и к а с и о л и й ва у рт а м а Х с у с та ъ л и м вазирлиги


 Гуломов С. А м и р Тем ур ва Боязид м уносабатлари ... — Б .79 — 80



Download 15,72 Mb.
Pdf ko'rish
bet185/199
Sana30.04.2022
Hajmi15,72 Mb.
#597920
1   ...   181   182   183   184   185   186   187   188   ...   199
Bog'liq
Amir Temur state administration In Uzbek

Гуломов С. А м и р Тем ур ва Боязид м уносабатлари ... — Б .79 — 80.
2 У ш а ж ойда.
-’И бн А р абш ох. А м и р Тем ур тарихи. I ж и л д ... - Б .257 - 2 59.
199


М
усулмон оламида аёл киши ор-номус тимсоли хлсобланади. 
Боязиднинг жавобини эшитган Амир Темур: «Ибн Усмон маж- 
нун ва ахмок», - деди. Сохибкирон султон жавобидан хотинлар- 
ни зикр килган жойини укиб хотима килди. Чунки хотинларга 
тил текизиш катта айб саналарди. Хатто улар хотин-кизларнинг 
исмини айтмай, бошка бир ибора билан атардилар хамда бу нар- 
садан сакланинглар деб одамларга доимо уктирардилар1 дейди 
Ибн Арабшох- Бизнинг наздимизда, Боязид Елдирим томонидан 
ёзилган бу мактуб шусиз хам чигал муносабатларнинг урушга 
айланиб кетишига олиб келди.
С.Туломов: «Темур душманларининг сулх ташаббусига му- 
кобил унга карши «иттифок»нинг тузилиши ва баъзи худудлар 
устидаги тортишувлар Анкара жангига етаклаган сабаблар эка- 
ни аник. Бундан ташкари, Оврупа ва Византиянинг уша даврдаги 
холатидан мантикан келиб чикиладиган булса, мазкур минтака- 
лар кироллари ва императорининг Темурни усмонлиларга карши 
жангга ташвик этганликлари эхтимоли кучлидир»2, - деб ёзади.
Сохибкироннинг Европа давлатлари билан олиб борган ёзиш- 
малари хам мухим тарихий манбадир. Бу мавзу буйича шуро дав- 
рида И.И.Умняков биринчилардан булиб салмокли тадкикотлар 
олиб борди. Хусусан, у Парижда сакланаётган Амир Темур ва Fap- 
бий Европа хукмдорларининг хатларини тахдил этиш асосида бир 
нечта илмий асарлар ёзиб бу мавзуни анча муфассал очиб берган.3
Мустакилликнинг кулга киритилиши бизга асл манбаларни 
урганиш ва улар хакида янгича фикр-мулохазалар юритишга 
имкон берди.
Л.Керен ва А.Саидов томонидан чоп этилган «Амир Темур 
ва Франция» китобининг «Амир Темурнинг дипломатик ёзиш-
1 Курсатилган манба. - Б.259.
2 Курсатилган манба. - Б.81.
3Умняков И.И. Международные отношения Средней Азии в начале XV века. Сно­
шения Тимура с Византией и Францией // Труды УзГУ. Новая серия. - Самарканд, 
1956. Вып.61. - С.179 — 200; Уша муаллиф. Международные отношения Средней 
Азии в начале XV в.: Тезисы докладов, - Самарканд, 1959. — С.55 — 58; Уша муал­
лиф. Из истории международных отношений Средний Азии с Западной Европой в 
начале XV века: Международный конгресс востоковедов. -М ., 1960; Уша муаллиф. 
Малоизвестный французский источник о Тимуре // История. 1960. - С. 173 - 199; 
Уша муаллиф. Внешнеполитические связи Самарканда с государствами Западной 
Европы//История Самарканда.-Ташкент, 1969. - С.173 - 195.
2 0 0


маларн» булимида Франция миллий ар
хивида сакланаётган ана 
шу хатларнинг баъзилари узбек тшшдаги таржимаси билан бе- 
рилган.'
Амир Темур, Боязиддан фаркли уларок, Европа давлатлари 
билан дустона дипломатик алок;аларини йулга куйди ва «мамла- 
кат динсиз ерда туриши мумкин, аммо зулм бор ерда туролмай- 
ди» деган фалсафий тушунчасига таяниб гайридинларга нисба- 
тан дустона муносабатда булди ва уларни испщболли хдмкор 
сифатида кабул килди. Ёзишмалардаги маълумотларга кура, у 
Европа давлатлари билан тез-тез элчилар алмашиниб туришни, 
шунингдек, мамлакат тараккиётига катта хисса кушувчи савдо- 
гарлар, яъни тадбиркорлар тоифасига катта имкониятлар яра- 
тишни кузлаган. У мусулмон шаркидан гарбга дустона ниятда 
кул узатган дастлабки давлат арбоби эди.
Амир Темур Европа хукмдорларига «Сиз савдогарларингиз- 
ни биз томонларга юборсангиз, токи биз уларни цизгин, барча 
иззатларни урнига куйиб кутиб олайлик. Бизнинг савдогарлари- 
миз Сиз томонларга борсалар ва уларга х,ам шундай иззат-ик- 
ромлар курсатсалар. Майли, улар х,еч к;андай хавф-хатарсиз, ту- 
сик;сиз йул юрсинлар. Дунёни савдогарлар фаровон киладилар 
деган нак^пни инкор этиш бефойда»2 каби хатларни юборган.
Мактуб мазмунидан англаш мумкинки, Сохибкирон халкаро 
савдони ривожлантириш учун савдогарларга катта имкониятлар 
яратиш, уларнинг хуку 

Download 15,72 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   181   182   183   184   185   186   187   188   ...   199




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish