У зб е к и с т о н ре с п у б л и к а с и о л и й ва у рт а м а Х с у с та ъ л и м вазирлиги


 И бн А рабш ох- А м и р Т ем ур тарихи. I китоб ... — Б. 167 — 168



Download 15,72 Mb.
Pdf ko'rish
bet171/199
Sana30.04.2022
Hajmi15,72 Mb.
#597920
1   ...   167   168   169   170   171   172   173   174   ...   199
Bog'liq
Amir Temur state administration In Uzbek

1 И бн А рабш ох- А м и р Т ем ур тарихи. I китоб ... — Б. 167 — 168.
2 Х укхэм X . Властитель сем и созв езди й ... - Б . 7 1 .
184


монидан тайёрланган махсус кишилар араб, форс, юной ва бош­
ка тилларни яхши билганлар.
Жахонгир кулга киритган галабалар жанг такдири кушин- 
нинг сифати ва таркибига эмас, аввало, тугри кулланган тадбир- 
га боглик эканлигини яна бир бор исботлайди. Шуни алохида 
таькидламокчимизки, тугма дипломатик кобилият Амир Темур­
нинг йирик салтанат тузишида катта урин тутган.
Амир Темур дипломатиясидаги яна бир хос хусусият унинг 
гоялари давлат мафкураси билан уйгунлашганидадир. Бу маф- 
кура умуминсоний кадриятларга таянган, узининг софлиги, 
мукаммаллиги билан бошка гоялардан фаркланиб турган. У 
акидапарастликдан холи булиб, барча динлар олдинга сурган ин- 
сонпарварлик гояларини илгари сурган ва бундай гоя билан суго- 
рилган харакатлар дунё ахлини хаяжонга солган, Сохибкиронга 
нисбатан чукур хурмат билдирилиб, уз халоскорлари сифатида 
тан олишган, хатто Fарбда унга олтиндан хайкал куйилган. Гарб 
ва Шарк мафкуралари уртасида чукур жарлик булишига кара­
май, у дипломатик салохияти оркали динлар, маданиятлар, икти- 
содлар, сиёсатлар аро куприк куя олган буюк шахсдир.
Сохибкирон дипломатиясининг хусусиятларидан яна бири 
унинг элчиларни танлаш масаласига катта эътибор берганлиги- 
дир. У энг кийин халкаро вазиятларда узга давлатларга машхур 
авлиё ва шайхларни элчи килиб юборди. Бундай мухим элчи- 
ликлар уюштиришда уз даврининг рухиятини хдсобга олганли- 
ги куринади. Шунингдек, элчиликка тайинланадиган кишилар 
зийрак, билимли, халкаро муносабатлар илмини пухта эгалла- 
ган, хар кандай огир вазиятларда тугри тадбир куллай оладиган 
кишилар орасидан танланиб махсус тайёргарликдан утказилган. 
Уларга узини тутиш, кийиниш ва айтадиган гапларигача пухта 
5фгатилган.
Демак, Амир Темур халкаро дипломатия этикасига катъий 
риоя килган. Манбаларда Алка тавачи, Жилорти, Амир Довуд, 
Ёдгор Барлос ва Узун Улжайту (Хоразмга), Шамсиддин Алмо- 
лигий (Тухтамишга), Шайх Соважий, Подшох Баврон (Миср- 
га), Мухаммад Кеший (Европага) каби халкаро алокаларни 
мувофиклаштиришга катта хизмат килган, иктидорли, илмли 
ва тадбиркор элчилар хакида маълумотлар колган. Айникса,
185


М
ухаммад ал-Кеший салтанатдаги эътиборли элчилардан бири 
булган. У буюк жахонгирнинг фармонига биноан Кастилия ки~ 
роли Хенри III хузурида Амир Темур империясининг мухтор 
вакили сифатида иш олиб борган. Уша даврдаги Шарк ва Fap6 
уртасидаги муносабатлар эътиборга олинса, Мухаммад ал-Ке- 
шийга накадар катта вазифалар ишониб топширилганига имон 
келтириш мумкин.1
Шамсиддин Алмолигийга Шарафиддин Али Яздий шундай 
таъриф берган: «Шамсиддин доно ва иш билгучи ва окил ва зий- 
рак киши эрди. Ва тура (конун)ни яхши билур эрди, огзи юмшок 
ва сузи чучук киши эрди. Сохибкирон биткон мактубни олиб, 
Дарбанд йулидан утуб, Дашти Кипчокка бориб, Тухтамишхонга 
борди. Бас, анда етконда Тухтамишни куриб, хазрат Сохибки- 
рон мактубини бериб, хазрат деган сузларни чучук тили билан 
анга деди».2
Жан-Пол Ру хам Амир Темурнинг элчиларни мукаддас, 
дахлсиз ва фахрий кишилар деб хисоблагани, Миср хукмдори 
жахонгирнинг ишонган кишиларини зиндонбанд этиб халкаро 
коидаларни купол равишда бузгани, аммо Миср хукмдори то- 
монидан келган элчиларга шафкатли муносабатда булиб, хатто 
олтин совга инъом этиб уларни куйиб юборганлигини алохида 
гаъкидлаб утган эди.3
Амир Темур асос солган бу анъана унинг фарзандлари дав- 
рида хам давом этган. Абдурраззок Самаркандий Шохрух хукм- 
дорлиги ва ундан кейин хам темурий хукмдорларнинг хорижий 
давлатлар билан олиб борган дипломатик алокаларига оид иш- 
лар билан шугулланган. 1442 йили уни Шохрух Жанубий Х,ин- 
дистондаги порт шахар Каликутга ва Вижаянагар давлатига 
злчи килиб юборган. Шунингдек, у Миср султони хузурига хам 
элчи килиб юборилган эди. Шохрух мирзо вафот этгач, у Ху- 
росон тахтида бирин-кетин алмашиниб турган темурийлардан 
Абулкосим Бобур (1451 - 1457), Абу Саид (1458 - 1469) каби 
хукмдорларнинг бир катор дипломатик топширикларини ба-

Download 15,72 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   167   168   169   170   171   172   173   174   ...   199




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish