У зб е к и с т о н ре с п у б л и к а с и о л и й в а у р т а м а Х с у с та ъ л и м ва зи рли ги


уз дарсига алокадор уйин  усулларини тугри танлаш и мух,им ахдмиятга эга. 3) Дамкорлнкда укитиш укувчи шахсига  ута


bet135/193
Sana26.02.2022
Hajmi
#473026
1   ...   131   132   133   134   135   136   137   138   ...   193
Bog'liq
fayl 642 20210429 (1)

уз
дарсига алокадор уйин 
усулларини тугри танлаш и мух,им ахдмиятга эга.
3) Дамкорлнкда укитиш укувчи шахсига 
ута
эътиборли булиб 
муносабатда булиш билан биргаликда боладаги билишга булган 
иштиёкни ривожлантириш ва чукур билим олишга шароит 
яратишни кузда тутади. 1980-йилларда хдмкорликда укитиш 
технологияси буйича Шалва Александрович Амонашвили методи
267


кенг 
таркалган 
эди. 
Амонашвилининг 
асосий 
максад i; 
куй ид аги лардан иборат:
- боланинг шахсий хислатларини намоён килиш оркали ундл 
олийжаноб инсоннинг шаклланиши, ривожланиши ва тарбия 
ланишига имкои тугдирмок;
- боланинг калби ва юрагини улугламок;
- боладаги билишга булган кучларни ривожлантириш вл 
шакллантириш;
- кенг ва чукур билим хдмда малака олиш учун шарой г 
тугдирмок;
- идеал тарбия - бу уз-узини тарбияламок.
4) Дастурлаштириб укитиш - бугунги замонавий даре тури 
булиб, 
болаларда 
ахборот-коммуникация 
технологияларидан 
фойдаланиш малакаларини ошириш билан биргаликда таълим 
олишга булган цизикишларини хдм оргтиради. Дастурлаштириб 
Укитиш технологияеини 
1950-йилларда америкалик психолог 
Б.Скиннер ишлаб чиккан. Дастурлаштирилган укув материал и 
муайян мантикий изчилликда бериладиган нисбатан катта булмага* 
Укув ахборотлари (кадрлар, одимлар, файллар, слайдпар, мульти- 
медиялар, видеолавхалар) сериясидан иборат булади. Бунинг учуь 
укитувчининг узи дарсни компьютер дастурларига киритинпш 
билиши лозим.
5) Жадаллаштириб укитиш технологияеини 1980-йилларда 
Виктор Фёдорович Шаталов ишлаб чикди ва хаётга жорий килди 
Унинг максади хдр кандай индивидуал хусусиятга эга булган 
болаларни укитиш, уларда билим, малака ва куникмаларш 
шакллантириш, 
укитишни 
тезлаштиришдан 
иборат 
булган 
Шаталов методининг узига хослиги шундаки, материаллар катт;; 
хажмда киритилади, 
материаллар блоклар буйича жойлаш- 
тирилади, укув материали таянч сигналлар конспекти куринишид; 
расмийлаштирилади. Таянч конспект ~ укув материаллари узаро 
богланган 
усулларнинг бутун 
кисмлари 
сифатида 
фактлар 
тушунчалар, гоялар тизими урнида куллана оладиган курсатмал^ 
конструкциялардан иборат кискача шартли конспект куринишидап: 
таянч сигналлар системасидир. Таянч сигналлар укувчиларп 
мавзуни урганишга ёрдам берувчи асосий тушунчалардир. Бугуi: 
ахборот-коммуникация технологиялари ривожланган бир даврд: 
таянч 
сигналлардан 
иборат 
булган 
даре 
ишланмаемнн
268


видеопроекторлар оркали намойиш этиш оркали урганиш яхши 
самара беради.
Жадаллаштириб укитиш технологияси буйича яна бир педагог
С.Н.Лисенкова самарали усулларни яратган. У таянч сигналлар ва 
схемалар изохидан фойдаланиб даре беришни тавсия этади.
С. Н.Лисенкова технологияси ни н г хусусияти шундаки, кийин 
мавзулар дастурда белгиланган соатларда эмас, балки ундан олдин 
йул-йулакай зфганила бошланади. Бу истикболли тайёргарликдир.
6
) Табакалаштириб укитиш технологиясини Г.КСелевко ва 
Н.П.Гузак тадкикотларида учратиш мумкин. Табакалаштириб 
укитиш деганда иккита маъно тушунилади. Биринчиси, таълим 
мазмунини табакалаштириш, иккинчиси, укувчилар гурухини 
табакалаштириш. Таълим мазмуни табакалаштирилганда, укувчи- 
ларга билим бериш кииинлик даражасига караб уч боскичда амалга 
оширилади: осон тушунчаларни бериш, уРта кийинликдаги 
тушунчаларни бериш ва кийин тушунчаларни бериш. Укувчилар 
габакалаштирилганда, 
иктидорли 
Укувчиларни 
ажратиб 
ихтисослашган синфлар ёки чукурлаштириб укитишга асосланган 
синфлар ташкил этилади, Бу синфларда утиладиган дарслар 
нисбатан кийинрок тушунчаларни интенсив ургатишга каратилади.
7) 
Индивидуллаштириб 
укитиш, 
А.С.Границкая 
ва 
В.Д.ТЛадриков тадкикотларида, укув жараёнини ташкил этиш 
шакли, модели сифатида белгиланади. Унда: педагог факат биргина 
талаба билан узаро муносабатда булади; бир талаба факат укитиш 
воситалари (китоб, компьютер ва б.) билан 5Ъаро алокада булади. 
Индивидуал укитишда дарснинг мазмуни, методлари ва суръати 
укувчининг 
билим 
даражаси 
ва 
шахеий 
хусусиятларига 
мослаштирилади.
8

Мустакил 
укитиш 
замонавий 
таълим 
технологияси 
хисобланади. Билимга интик булган киши уз интилишлари билан 
мустакил урпшишга харакат килади. Бунинг учун укитувчи 
укувчиларга етарлича укув шароитларини яратиб бериши керак, 
яъни 
укувчининг кизикишларини хисобга олиб, етарлича укув 
адабиётлари, кУшимча манбаларни тавсия этиши, хар бир мавзуни 
урганишда билиб олиши керак булган тушунчалар руйхатики, 
шунингдек, тест саволларини таадим килиши керак. Укувчи билан 
хар вакт мулокотда булиб, унинг саволларига жавоб бериб бориши 
лозим. Боланинг узи билим олишга кизикмас экан, кузланган 
максадга эришиб булмайди. Айн икса, олий таълимда буни яккол
269


куриш мумкин. Талабани мажбурлаб укитиб булмайди. Европанит 
купгина мамлакатларида мустакил укитиш технологияси йулп 
куйилган. Талабалар (укувчилар) мустакил билим олиб, имтихо? 
топширадилар ва теги шли шаходатномага эга буладилар.
9) 
Модулли 
таълим 
технологияси 
бугунги 
кунди 
Узбекистонимизда эн г замонавий таълим технологи ял аридан бирн 
саналади. Модулли укитиш деганда укув дастури, укув режаси ва 
ишчи укув дастури асосида даре маш гул от лари н и модул л а;'' 
(блоклар ёки булаклар)га булиб урганишни режалаштириш, 
уку *
йилига мулжалланган силлабуслар ва шунга кура укув методик 
мажмуалар, х,ар бир модул (булак) ни урганиш учун таянч тушунча 
ва топширикларни уз ичига олган кейс-стадилар яратиш хам,а а 
уларни интернет тармогига киритиш назарда тутилади. Талаба 
(укувчи) 
машгулот 
давомида 
узи 
Ургана 
олмай 
кол га н 
тушунчаларни интернет тармоги оркали укитувчисининг укув 
методик мажмуасига кириб урганади ва билмаганларини электрон 
алока почтаси оркали укитувчисидан сураб олади. Вунинг учун 
укитувчи 
уз 
силлабусида талабалар 
билан 
мулокот 
учун. 
белгиланган вактни алох,ида кайд этади. Талаба шу белгиланган 
вактда укитувчиси билан мулокотда булиши мумкин.
Шу билан биргаликда, олий таълим муассасалари талабалар и 
билимини бахдлашнинг модулли тизими хдм йулга куйилган. Бун на 
бах,олаш 
\ам
онлайн тизимида амалга оширилади. Тапабанинг ,\лр 
бир фан б$Шича бах,олари йил давомида урганилган модуллар (фан 
блоклари) га куйилган баллар йигиндисидан иборат булади.

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   131   132   133   134   135   136   137   138   ...   193




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish