Чет тиллари. Чег тили ни урганиш буйича интерактив курслар,
лексик уйинлар, мультимедиа тренажёрлар, электрон дасрликлар.
Физика ва астрономия. Тажрибалар натижаларини электрон
жадвалларда кайта ишлаш. Турли мавзулардан ургатувчи ва модел-
лаштирувчи дастурлар (“Жонли физика”, “Физик эксперимент”,
“Интерактив планетарий” ва бошкалар).
2. Ахборот таълим технологияларидан фойдаланиш
услубиётининг хусусиятлари
Комльютернинг таълим жараёнини индивидуаллаштириш ва
дифференциациялаштириш хусусиятлари асосида билим олиш
технологиясининг узгариши педагогик жараёнда укитувчи ролини
тубдан узгаришини келтириб чикаради. Бунда укитувчи ёрдамчи,
маслахатчи, навигатор (йу налги рувчи) вазифасини бажаради.
“Билим бериш” шиори “Укишга ургатиш” шиорига узгартирилади.
Компьютер
воситаларини интерактив деб белгиланиши
сабаби, улар тахсил олувчи ёки укитувчи харакатларига “жавоб
бериш лари”, улар билан “диалогга киришишлари” мумкин.
Таълимнинг гурщий шакллари.
Индивидуал
шаклларнинг
ривожланишидан ташкари компьютер воситасида хамкорликда
укиш шакллари хам таълимга кириб келмокда. Келажакда махсус
289
компьютер тармокларининг яратилиши кар хил укув муассасалари
хаттоки регион лари тахсил олувчиларга хамкорликда ишлашгн
имконият яратади.
Лхборот ни тшфим этиш. Компьютер ахборотни такдим
этиш имкониятларини кенгайтиради. Мульгимедиадан фойдаланиш
кургазмаларни реалликка якинлаштира олади.
Компьют ерда моделлаш т upиш (тажриба утказиш) табшм
богланишларни чукур англаш ва дунёнинг табиий-илмий тасвирини
Do'stlaringiz bilan baham: |