У зб е к и с т о н ре с п у б л и к а с и о л и й в а у р т а м а Х с у с та ъ л и м ва зи рли ги



Download 11,18 Mb.
Pdf ko'rish
bet109/193
Sana26.02.2022
Hajmi11,18 Mb.
#473028
1   ...   105   106   107   108   109   110   111   112   ...   193
Bog'liq
fayl 642 20210429

Караганда
уларни 
талабалар осон эгаллайди;
- жавобни зудликда тасдиклаш тамойили. Ушбу тамойилга 
мувофик дастурлаштирилган матн/дастурда жойлашган саволга 
жавобдан кейинок бирданига талаба узининг жавобини тугрисл 
билан таккослаб, тугри жавоб берганлигини текшириш имконин 
л
беради. Жавоблар тула мос келгандагина талаба материални 
урганишда давом этади;
- укишни индивидуаллаштириш тамойили. 
Бу тамойил 
талабалар узи учун оптимал суръатда ишлашларини талаб кил ад и, 
чунки факат шундагина улар укишда тегишли натижаларга 
эришадилар;
- кийинчиликларни боскичма-боскич ошириш тамойили. Унга 
риоя килиш натижасида, талабаларга айтиб туришлар боскичма- 
боскич камаяди, натижада дастурнинг кийинлик даражаси ортиб 
боради;
-
билимларни 
мустахкамлашда 
дифференциялаштирип 
тамойили. Ушбу тамойилда дастур матндаги мавжуд хар о т
умумлашмани турли м аз му ни й конте кстларда бир неча бор 
такрорлаш ва синчиклаб танлаб олинган намуналарнинг етарли 
мивдори ёрдамида иллюстрациялаштирилади.
222


Чизикли дастур. 
Чизикли дастурлашнинг назарий асосларини 
америкалик психолог Ф.Скиннер томонидан ишлаб чикилган. 
Чизикли дастурлашнинг график кури ниши 12-чизмада курсатилган.





п
12-чтма. Чизицш даспгурнинг таркибий тузилиши
Дастур «кадамларини» рамзлаштирувчи алохида эллипслардаги 
доирачалар талабалар эгаллаши зарур булган мазмун элемент- 
ларини билдиради. Ута мухим эллипслар узаро кесишаётган 
эллипсларда икки бор чикади. Курсаткич дастурдан фойдаланувчи 
барча талаба босиб угадиган йулни билдиради. Бу й^л тугри чизик 
буйлаб утади, шундан дастурнинг чизикли номи келиб чиккан.
Чизикли дастурлар укув материалининг 95% ини талабалар 
томонидан узлаштирилишини таъминлайди. Лекин улар билим 
олувчи дан жуда куп куч, вахт сарфлашни талаб этади.

Download 11,18 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   105   106   107   108   109   110   111   112   ...   193




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish