У зб е к и с т о н ре с п у б л и к а с и о л и й в а у р т а м а Х с у с та ъ л и м ва зи рли ги


Эгалланган билим ва куникмаларни текшириш (назорат)



Download 11,18 Mb.
Pdf ko'rish
bet30/193
Sana26.02.2022
Hajmi11,18 Mb.
#473028
1   ...   26   27   28   29   30   31   32   33   ...   193
Bog'liq
fayl 642 20210429

Эгалланган билим ва куникмаларни текшириш (назорат)
дарси. 
Назорат иши утказиладиган дарснинг тузилиши: укитувчи 
топширикларни эълон килади, укувчилар уларни бажарадилар ва 
даре охирида ишлар йигиб олинади. Назорат ишининг саволлари ва 
топшириклари шундай ифодаланиши керакки, укувчиларнинг 
жавобларидан улар билимларни шунчаки эслаб колгани эмас, балки 
ишнинг мохиятини тушунгани хам куриниб туриши лозим.
Умумий урта ва урта махсус таълим муассасаларида «Мате­
матика» фанини укитишда асосан дарснинг 
куйидаги турларидан
кенг фойдаланилади:
1. Янги мавзу мазмунини баён килиш дарси.
2. Янги мавзуни мустадкамлаш дарси.
3. Укувчиларнинг билимларини, куникма ва малакаларини тек­
шириш дарси.
А.
Укув материалларини такрорлаш ва умумлаштириш дарси.
5. Аралаш даре.
Бундай турдаги дарслардан фойдаланиш хар бир дарснинг 
дидактик максад ва мазмунини укувчилар томонидан етарли 
даражада англанишида мухим 
урин 
тутади.
Умумий урта ва урта махсус таълим муассасаларида «Мате­
матика» фани буйича дарсларда янги мавзу мазмунини тушун­
тириш асосан уч хил методда амалга оширилади:
1. Маъруза. 2. Сухбат. 3. Мустакил ишлар.
Масалан. 
Хозирги кун таълим тизими талабларидан келиб 
чиккан холда мулохдза юритсак, 
«Сухбат» 
метод ид ан фойдаланган 
холда даре жараёнини ташкил этиш замонавий педагогик 
технологиями 
куллаш 
имкониятларини 
оширади. 
Мазкур 
методнинг афзаллик томон и шундан иборатки, ундан фойдаланган 
холда дарсни ташкил этишда мавзу мазмунини укувчи нинг узи 
баён кил ад и. Мантикий мулохдзалар чикариш вакти да ва турли 
хисоблашларни 
бажаришда 
укитувчи 
укувчиларга 
мавзу
55


мазмунини очиб берувчи мантикий кетма-кетликка эга булгаг. 
саволлар тизими оркали мурожаат кил ад и. Бу саволларга жавоб 
бериш оркали укувчиларнинг мавзу мазмунини чукуррок эгаллагг 
имкониятини оширади.
Куйида «Сухбат» методидан фойдаланган х,олда «Бир неча 
Кушилувчилар йигиндисининг квадрати формуласи»ни келтириб 
чикаришни к5фиб чикайлик.
У китувчи: Икки сон йигиндисининг квадрати тугрисидаги 
ифодани эсингизга келтиринг (Укувчилардан бири доска олдига 
таклиф этилади ва икки сон йигиндисининг квадрати ни ифода- 
ловчи формулани ёзиш суралади).
У кувчи: (а + 

Download 11,18 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   26   27   28   29   30   31   32   33   ...   193




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish