У з б е к и с т о н р е с п у б л и к а с и о лий ва урта м а Х с у с т а ъ л и м ва зи рл и ги



Download 13,41 Mb.
Pdf ko'rish
bet82/134
Sana24.02.2022
Hajmi13,41 Mb.
#201887
1   ...   78   79   80   81   82   83   84   85   ...   134
Bog'liq
33yangivaengyangidavrgarbyevrfalpdf

1 Уша асар. 212-бет.
2 Уша асар. 213-бет.
3 Уша асар. 214-бет.
4 Уша асар. 214-бет.
5 Уша асар. 215-бет.
www.ziyouz.com kutubxonasi


ди. «Дин, — деб ёзади Брэдли, — икки томонга каратилган: худо 
Хамда инсон, улар алохида мавжуд. Лекин мутлокдикда булиниш 
йук, фак,ат бирлик бор. Агар худо мутлокдик билан айнанлашти- 
рилса, у диний худо эмас»1.
Инсонга карши куйилувчи худо, хамма нарсани камровчи 
мутлокдик эмас, у факат якуний мавжудот, мутлокдикни бир 
сохаси сифатида намоён булади.
Жумладан, фалсафа хам мутлокдик була олмайди. Фан факат 
макон, замон, материя ва бошка «ишчи гоялар» тузилмалари 
билан иш юритади. Фалсафа борликни бутунлигича камраб олишга 
харакат килса хам, лекин назарийлиги учун мутлокдикнинг бир 
томонини акс эттиради.
Шундай килиб, дин, фан, фалсафа мутлокдикнинг хар бир 
алохида томондан куринишидир. Лекин буларда мутлокдик тур­
ли даражада намоён булади. Энг куп даражада динда куринади. 
Шунинг учун хам дин фалсафадан юкорирокдир2.
Мутлокдик бирликнинг тугал шакли, яхлитликдир, хеч кан­
дай алохида соха етарли даражада ягона хусусият була олмайди. 
Мутлокдик — хоссаларнинг механик йигиндиси эмас, у улардан 
юкорирокдир.
Мутлокдик — шахсми? Кдйсидир маънода шахе. У «самовий 
шахедир», комилликдир.
Шундай килиб, Брэдли мутлок идеализмни асосли тарзда 
исботлаб беришга харакат килган файласуфдир. Брэдли учун 
алохида ходиса, нарсалар йук- Уларнинг хаммаси ягона тизимни 
ташкил килади. Улар узларининг «ички муносабатдари»га бог- 
ли к Бир ходисани тахлил килиш учун уни бошка нарсалар 
билан кандай муносабатда эканлигини урганишдан бошлаш ке­
рак. Умуман олганда, мутлок идеализмнинг айрим гояларини 
кейинчалик, неокантчилар, прагматистлар давом эттирдилар.
Брэдли фан тушунчаларига танкидий муносабатда булишни 
илгари сурди. Одатий булиб кол га и фан тушунчалари хар доим 
хам уз маъносида ишлатилавермайди. Брэдлининг мана шу фик- 
ри кейинчалик Э.Мур ва Б.Рассел мантикий тахлил фалсафаси 
намояндалари томонидан ривожлантирилди.
ПРАГМ АТИ ЗМ
XX 
аср бошлари ва кейинги йилларда 
Fap6 
фалсафасида 
прагматизм ахамиятли урин тутди. «Прагматизм» тушунчасининг 
этимологик келиб чикиши юнонча «прагма» сузидан олиниб, 
иш, харакат маъноларини англатади. Фалсафа тарихида бу 
терминни илк бор И. Кант узининг «Соф акднинг танкиди» 
асарида «прагматик эътикод» сифатида ишлатган.

Download 13,41 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   78   79   80   81   82   83   84   85   ...   134




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish