У з б е к и с т о н р е с п у б л и к а с и о лий ва урта м а Х с у с т а ъ л и м ва зи рл и ги


Кдранг. Шиллер Ф. Статьи по эстетике. С.245



Download 13,41 Mb.
Pdf ko'rish
bet15/134
Sana24.02.2022
Hajmi13,41 Mb.
#201887
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   134
Bog'liq
33yangivaengyangidavrgarbyevrfalpdf

21 Кдранг. Шиллер Ф. Статьи по эстетике. С.245.
22 Кдранг. Уша китоб. 267-бет.
www.ziyouz.com kutubxonasi


дилар, мажбур килаётгандек туюлмайдилар, чунончи улар «дра­
ма-царшил икни келтириб чикдрмайдилар». Шиллер вокеълик- 
нинг гузаллик мавжуд булган кдтламларини курсатиб «эстетик 
куриниш» тушунчасини ишлаб чикади. Унингча мантилий кури- 
нишдан эстетик куринишлар тубдан фарк к,иладилар.
— Биринчиси — ёлгон, алдов.
— Иккинчиси, яъни эстетик куриниш хакикатга тенг уйин, 
инсон томонидан кабул килинган шартланганлик. Шиллер тенг- 
лик идеалини амалга оширишга кдратилган «гузал куриниш» 
хукмронлиги хакдда гапиради. Унингча, агар дид хукмронлик 
Килса, хсч цандай имтиёз, хеч кандай якка \окимликка урин 
йук»- «Гузал куриниш» \окимлиги акл хукм сурадиган ва мате­
рия йуколган сферагача кутарилади.
Шиллернинг эстетик утопияси тарихийлик рухи билан 
c y F O - 
рилган. Унингча, инсоният тарих жараёнида, моддий табиатни 
буйсундириш жараёнида, фаолият жараёнида ахлокий эркин- 
ликка эришади. Реал тарихга булган хаётий кизикиш Шиллерни 
Кантдан узиб кетишга олиб келди. Гегелнинг таъкидлашича, 
Шиллернинг буюк хизмати шундаки, у субъективизмни ва та- 
факкурдаги мавхумликни енгиб утди, ундан ташкарига чикишга 
журъат этди, хакикатни мужассамлаштирган нарсаларнинг фик- 
рий бирлигини бадиий жихатдан амалга оширди»23.
Шиллер дунёкараши факат эстетика тарихида эмас, тарих 
фалсафасида хам диккатга сазовордир.
1789 йилда Шиллер Иен университетининг умумий тарих 
фани буйича профессори унвонига эришади. Унинг «Жахон 
тарихини уфганиш нимадан иборат ва уни урганишнинг максади 
нимадан иборат?» мавзусидаги кириш маърузаси угмишга ёнда- 
шишнинг умумий тамойилларига багишланган. Шиллер тарак- 
Киёт гоясини химоя килди. Хозирги даврдаги «ёввойи» халклар 
инсоният тарихи нимадан бошланганлиги хакида тахминий та­
саввур беради. Бизнинг маданиятимиз турли даврлар маълумоти- 
ни йигади. Инсон зоти вужудга келганидан бошлаб то хозирги 
давргача тараккиётнинг ягона занжири мавжуд. Факат тарих 
неъматларни тугри кадрлашни урганишга кодир. Биз бу неъмат- 
ларга шунинг учун шукроналик килмаймизки, биз уларга урга- 
ниб колганмиз, уларни курам из, кулга киритамиз. Аслида эса, 
бу неъматлар энг яхши ва олижаноб одамларнинг к °н тулови 
эвазига киритилган. Уларни эгаллаш учун куп авлодларнинг 
ofhp
мехнати зарур булган, — деб таъкидлайди.
Тарих хамма ахлокий дунёни камраб олади. У кишилар ва 
халклар устидан хукм чикаради. Шиллер хаммадан купрок ишонч 
билан утмишни Урганишнинг ахлокий меъёрларини, хар бир 
инсоннинг бутун инсоният олдидаги маъсулияти гоясини ишлаб 
чикди. Шиллер уз тингловчиларини тарихни урганишга чаки- 
риб, шундай дейди: «Тарихни урганиш аклимизни нурлантира- 
ди, калбимизни олижаноб фидоийлик билан алангалантиради. У

Download 13,41 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   134




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish