У з б е к и с т о н р е с п у б л и к а с и о лий ва урта м а Х с у с т а ъ л и м ва зи рл и ги


Кдранг: История немецкой литературы. Т.2. С. 154



Download 13,41 Mb.
Pdf ko'rish
bet12/134
Sana24.02.2022
Hajmi13,41 Mb.
#201887
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   134
Bog'liq
33yangivaengyangidavrgarbyevrfalpdf

15 Кдранг: История немецкой литературы. Т.2. С. 154.
16 Кдранг: Уша китоб. 344-бет.
www.ziyouz.com kutubxonasi


гани холда унга карши чикади? Окибатда Лессинг бунинг ечи- 
мини топади. У бадиий умумлаштиришнинг икки мумкин булган 
варианта, «умумий характер» иборасининг икки маъноси хакдда 
гапиради. «Биринчи маъносида умумий характер деб жуда кун 
ёки хамма индивидларда учрайдиган хусусиятларнинг бирга 
тупланишига айтилади. К,иск,ача айтганда, бу ортик,ча юкланган 
характер шахе характерига Караганда купрок шахслашган харак­
тер. Иккинчи маъносида умумий характер жуда куп ёки хамма 
индивидларга хос булган уртача, тенг пропорциядаги хусусият- 
ларга айтилади. Кдскача айтганда бу оддий характер булиб, у 
характернинг оддийлигидан эмас, балки унинг даражаси, улчо- 
ви билан боишк»17.
«Гамбург драматургияси» рисоласининг магзи, муаллиф ибо­
раси билан айтганда, тафаккурнинг хаёт тупроги (пермент) ана 
шундадир. Лессингнинг таъкидлашича, умумий характернинг 
факат иккинчи тури Арастунинг карашларига мос келади. «Юк­
ланган характер» ва «шахслашган гоялар» биринчи тури эса, 
Арасту назарда тутган характерга нисбатан анча гайри оддий. 
Икки умумлашган бадиий образ хакддаги масала кейинги давр 
немис эстетикасининг энг мухим масалаларидан биридир. Шу 
муносабат билан Лессингнинг «Гамбург драматургияси»даги бир 
монологини келтириш жоиз. У шундай деб ёзади: «...Факат ёзув- 
чиларнинг узигина узлари хакддаги танкддий хукмларни эши- 
тишни ёмон курмайдилар. Бизда, худога шукур, танкддчилар 
мактаби бор. Уларнинг ичидаги энг афзали хар кандай танкддга 
ишончни йукотишга хизмат кдлди. Улар «Гений! Гений! Гений 
харакатдай конун-коидадан афзал! — деб кдчкирадилар»18. Бу 
ерда суз «Бурон ва исканжа» деб номланган харакат хакида 
кетаяпти. Бу харакат феодал тартибларнинг инкирози, икгисод, 
ижтимоий муносабатлар, давлат тузуми ва турли гоявий соха- 
лардаги таназзул туфайли вужудга келган биринчи умум немис 
ижтимоий харакати эди. Бу харакат факат гоявий соха билан 
чекланган эди. «Бурон» факат адабиётда бураларди, «исканжа» 
босма нашрлар чегарасидан ташкарига чикмаганди. Бу нарса 
индивидуализмнинг тугёнга келиши, шахе муаммоларига ута 
Кизикдш, айрим одамларнинг ички хаётига эътибор, илк маъ- 
рифатпарварчилик таргиб кдлган рационализм тамойилларига 
ишончеизлик билан боглик булган харакат эди.
Лессинг бу «адабий инкдлоб»нинг дастлабки яловбардори ва 
танкдцчиси эди.
ФРИДРИХ Ш ИЛЛЕР
Фридрих Шиллер (1759—1805) XVIII аср немис маърифат- 
чилигининг йирик вакилларидан бири. У хакда Шиллер Кантни

Download 13,41 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   134




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish