У з б е к и с т о н р е с п у б л и к а с и о лий ва урта м а Х с у с т а ъ л и м ва зи рл и ги



Download 13,41 Mb.
Pdf ko'rish
bet21/134
Sana24.02.2022
Hajmi13,41 Mb.
#201887
1   ...   17   18   19   20   21   22   23   24   ...   134
Bog'liq
33yangivaengyangidavrgarbyevrfalpdf

й у к с ш а д и . 
Космоснинг заррачалари булган ердаги усим- 
лик ва хайвонот дунёси хам узгармай колмайди. Табиий мухитга 
мослашмаган хамма жонзотлар йуколиб боради. Мослашганлари 
уз хаётини давом эттиради. Дидронинг бу фикрида табиий сара- 
ланиш хакида чукур мулохаза мавжуд эканлигини курамиз.
Унинг материя ва онгнинг бирлиги хакидаги таълимоти жон- 
нинг улмаслиги ва нариги дунё хакидаги диний тасаввурларга 
кескин зарба берди. Дидро фикрича, дин ва фан бир-бирига 
зидцир.
Двдро факат натурфайласуф булибгина колмай, балки динга 
хам, черковга хам карши чиккан. Христианчиликка танкддий 
куз билан караган. У х,атто Инжилни илохий яратилганлигини 
шубха остига олган. Унинг фикрича, Инжилнинг барча китобла- 
ри рухонийлар томонидан турли даврларда яратилган. Муъжиза- 
ларга ишонган ерда содир булган муъжиза бу афсонадир, дейди 
файласуф. У дузах ва ундаги азоб-укубатлар хакидаги фикрларни 
каттик танкид килади. Дидро диний ахлокка карши кескин 
курашиб, у инсон рухидаги фаолликни йукотади, инсонни так- 
дирга кулларча буйсиндириш рухида тарбиялайди, деб таъкид- 
лайди. Файласуф диний ахлокни танкид кдлиш билан чегарала- 
ниб колмасдан, балки уни куллаб-кувватловчи мавжуд тузумни, 
унинг конунларини хам кескин танкид кдлади. Унинг фикрича, 
инсоннинг маънавий ва ахлокий киёфасини белгилайдиган нар­
са мухитдир. Шунинг учун ахлокни бузувчи мавжуд муносабат- 
ларни тугатиш керак. Инсон табиатан ёвуз эмас, «ярамас тар- 
бия, ярамас одатлар, ярамас ХУКУК инсонни бузувчилардир». 
Шунинг учун ёвузликни йукотишнинг бирдан-бир йули диний 
ахлокдан воз кечишгина булиб колмасдан, балки хаёт ни янги 
асосларда кайта куришдан иборатдир, дейди, файласуф. Диндан 
кутулишнинг ягона йули маърифатдир.
Дидронинг жамият, уни кайта куриш хакидаги фикрлари 
хам прогрессив ахамиятга эгадир. Унинг фикрича, илмий дара­
жада такомиллашган давлатнинг мухим асосларидан бири хамма
www.ziyouz.com kutubxonasi


фукдроларнинг крнун олдидаги тенглигидир. Шу билан бирга 
табацаланиш ва хусусий мулк тугатилган жамиятда бу 
foh
амалга 
ошиши мумкин, дейди. Унинг ижтимоий-сиёсий кдрашлари XVIII 
аср охиридаги Франция инкдлобининг амалга ошишида мухим 
гоявий таянч булди.
КЛО Д АНДРИАН ГЕЛЬВЕЦИЙ
Гельвеций (1715—1771) XVIII аср француз фалсафасининг 
кузга куринган вакилларидан бири. Клод Андриан Гельвеций 
1715 йили Парижда сарой табиби оиласида таваллуд топган. 
Унинг аждодлари асли швейцариялик булишган. Гельвеций кол- 
лежда укдб юрган кезларида Вольтернинг «Фалсафий мактубла- 
ри» таъсири остида Локкнинг «Инсон акднинг тажрибаси» аса­
ри билан танишиб чикдач, материалистик сенсуализм унинг 
диадат эътиборини узига тортади. Локкнинг бу таълимотидан 
инсон ва жамиятни яхши тушуниб олиш учун фойдаланишни уз 
олдига мак^сад кдгсиб куяди. Ота-онасининг хохишига биноан 
соли к, махкамасининг чиновниклигига тайёргарлик куриш би­
лан бирга анча вактини адабиёт ва фалсафа билан шутулланиш- 
га ажратиб, маърифий рувда бир неча шеърлар ва битта траге­
дия хам ёзади. Вольтер Гельвецийнинг отаси билан таниш булган. 
Унга 

Download 13,41 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   17   18   19   20   21   22   23   24   ...   134




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish