У з б е к и с т о н р е с п у б л и к а с и о л и й ва урта м ахсус таъ ли м ва зи рл и ги мщайё хакимова семасиология



Download 2,76 Mb.
Pdf ko'rish
bet38/73
Sana07.04.2022
Hajmi2,76 Mb.
#534066
1   ...   34   35   36   37   38   39   40   41   ...   73
Bog'liq
hakimova m. semasologiya

Назорат учун савол ва топширщлар
1. Полисемия к^андай хрдиса?
2. П олисемияни вужудга келтирувчи асосий омиллар 
нималардан иборат?
3. Тилдаги тежамкорлик принципи ва унинг полисемияга 
таъсири ^акдда гапиринг.
4. ПолисеМиядаги шакл ва мазмун номутаносиблигини 
тушунтиринг.
5. Полисемияни инвариант-варианглилик Hyigran назаридан 
тушунтириб беринг.
12-§. Полисемем лексемада маънолараро муносабатлар
Полисемем лексеманинг семантик структураси у ифодалаган 
маънолар ва уларнинг муносабатидан иборат булади. ХаР бир 
маъно узининг мустакдл семантик структурасига эга булиши 
билан бирга, лексема таркибидаги бошкр семемалар билан 
\ ш
муайян муносабатлар хрсил кдлади.
Полисемем лексемалар таркибидаги маънолараро муносабатлар 
типик, кдйтарилувчи, бир-бирига ухшаш булада. Масалан,
54


бахрр 
1: к,ишдан кейин ёздан олдин келувчи фасл — бах,ор 
2: умрнинг яшнаган даври;
ёз 1: йилнинг ба\ор ва куз уртасидаги иссик, фасли — ёз 2: 
умрнинг энг яхши даври;
куз 1: 
ёз ва к,иш орасидаги хазонрез фасл — 
куз 
2: 
умрнинг охирги кунлари.
Ёки:
Бел 1: 
гавданинг кукрак к,афаси билан букса уртасидаги 
энг кичик хипча кдсми — 
бел 2: 
бирор нарсанинг урта кдсми;
Бош 1: 
тананинг буйиндан юкрриги, олдинги к,исми — 
бош 2: 
тик нарсаларнинг тепа к,исми.
Полисемем лексемада маънолар муносабати типик, 
^айтарилувчи булганлиги сабабли уларни гурухдаш мумкин. 
Полисемем лексема струкгурасидаги маънолар богланишининг 2 
та асосий тури мавжуд: ухшашликка кура ва алокдцорликка кура.
Ухшашликнинг турига к^раб х,ар бир тилда узига хос бир 
кднча богланиш крлиплари мавжуд. Узбек тилида ухшашликка 
асосланган борланиш ларни метафора ва вазифадош лик 
асосидаги кучиришлар ташкил кдлади. Бирор предмет, нарса, 
Харакат номи бошк;а предмет, белги, хрракатга ухшашлик 
асосида ном кдлиб кучирилиши метафорик кучирилиш дейилади 
ва маънолар шу асосда богланади. Масалан, узбек тилида 
метафорик ухшашликка асосланган борланиш крлип-ларининг 
айримлари куйидагилардир:
— маъноларнинг шаклий ухшашлиги асосидаги богланиши: 

Download 2,76 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   34   35   36   37   38   39   40   41   ...   73




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish