У з б е к и с т о н р е с п у б л и к а с и о л и й ва урта м ахсус таъ ли м ва зи рл и ги мщайё хакимова семасиология


кеккайган, гердайган, керилган, димордор, калондимор, керик, манман



Download 2,76 Mb.
Pdf ko'rish
bet37/73
Sana07.04.2022
Hajmi2,76 Mb.
#534066
1   ...   33   34   35   36   37   38   39   40   ...   73
Bog'liq
hakimova m. semasologiya

кеккайган,
гердайган, керилган, димордор, калондимор, керик, манман,
такаббур
шаклларида ифодаланади.
Бир шаклга бирдан ортик, маънонинг тугри келиши 
натижасида полисемия хрсил булади:
Куз 
шакл
умрнинг охирги 
маъно
дамлари
Полисемияда битта шакл (номема) билан бирдан ортик, 
маъно (семема) ифодаланади.
Айрим тилшунослар эса умуман полисемия ^одисасини 
тан олмайдилар. Уларнинг фикрича, «суз маъносидаги кичик 
узгариш х1ам уни бошкд сузга айлантиради»2.
Баъзи тилшунослар полисемияни шакл ва мазмун ному­
таносиблиги асосида изохдамайдилар. Уларнинг фикрича, семема
1 Современный русский язык. Под редакции В.А.Белошапковой. —Москва,
«Высшая школа», 1989. —С. 197.
2
 Бу хакда к,аранг: Плотников Б.А. Основы семасиологии. —Минск, 1984,
—С.97.
Ёз билан к^иш 
уртасидаги совук, фасл
52


«эмик» бирликлар сирасинингаъзоларидан бири булиб, у муайян 
умумийлик сифатида турлича куринишларда юзага чикдди. Бундай 
тажаллилар, яъни хусусийликлар семеманинг вариантларидир. 
Соддарок; к,илиб айтганда, полисемем лексема таркибида битта 
умумий инвариант лексик маъно — семема мавжуд булади- У, асосан, 
бош маънога тенг булади. Мазкур семема асосида шаклланадиган 
барча (иккиламчи) хосила, кучма маънолар ушбу инвариант 
семеманинг турли куринишлари — вариантларидир. Бундай хусусий 
куринишлар, вариантлар аллосемлар (хосила маънолар) деб аталади. 
Аллосемларнинг хар бири уз мустак^л семем структурасига эга 
эмас. Улар лексеманингягона семемасидаги муайян семаларнинг 
сараланган йигиндисидир. Масалан, узбек тилида ёнмок, лексе­
масининг 10 та маъноси булиб, бош маъноси «уг олмок,, угда 
куймоц»дир. Долган тук^изта аллосемлар, вариантлар (хосила 
маънолар) учун у умумийдир, ёки аллосемлар (хосила маънолар) 
унинг куриниши, вариантларидир. «Ёнмок» лексемасининг ягона 
инвариант семемаси таркибиддги семаларнинг урни ва макрмининг 
узгариши натижасида аллосемлар хосил булади.
Аслида, мазкур ёндашув ва анъанавий тарздаги куп маъноли 
лексеманинг барча узуал хосила маъноларининг семема деб 
юритилиши бир ходисага турли нук^аи назарлардан карашдан 
келиб чикдди.
Лексеманинг хар бир узуал хосила маъносини семема деб 
хисоблашнинг асосий сабабларидан бири хар бир хосила маъно 
бош маънодан фаркди, узига хос парадигматик ва синтагматик 
муносабатлар хосил к;ила олади. Лекин бунда шакл ва мазмун 
номутаносиблиги (бир номемага бирдан ортик;семеманинг мос 
келиши) кузатилади. Бу эса тилда мавжуд ходиса, уни бошца 
лисоний ходисаларда хам кузатиш мумкин.
Полисемем лексема ва унинг маъноларига инвариант- 
вариант нук^аи назаридан ёндашилганда эса, шакл ва мазмун 
мутаносиблиги сакданади. Семантик структурадаги маънодараро 
(вариантлараро) муносабатлар га алохида эътибор каратилади. 
Лекин бунда \ар бир вариантнинг узига хос парадигма ва 
контекст хосил кдлиши назарда тутилиши лозим. Инвариант
53


семеманинг х>ар бир куринишини (узуал ва нущий) унинг 
вариантлари деб олинса, бу хрлда унинг узуал ва нутрий 
вариантларини кэтьий чегаралаш керак булади.
Полисемем лексема ифодалаётган узуал х.осила маъно- 
ларнинг парадигматик ва синтагматик муносабатларга кириша 
олиш имкониятининг бир-биридан фаркди эканлиги уларни 
ало^ида маъно сифатида урганишни такрзо кдлади.
Хрзирги кунда полисемем лексема англатаётган маъно- 
ларнинг (семема, семантик вариант) лисоний ёки нутрий 
эканлигини имкони борича т^гри ва аник,ажратиш муэдимдир. 
Узуал ва нутрий маъноларни ажратишнинг аник; омиллари 
хусусида бир хиллика келипгаш лозим. Зеро, турли лугат, 
тилш уносликка оид дарслик ва адабиётларда айни бир 
лексеманинг маънолари турлича берилиши кузатилмокда.

Download 2,76 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   33   34   35   36   37   38   39   40   ...   73




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish