У з б е к и с т о н р е с п у б л и к а с и о л и й ва урта м ахсус таъ ли м ва зи рл и ги мщайё хакимова семасиология



Download 2,76 Mb.
Pdf ko'rish
bet56/73
Sana07.04.2022
Hajmi2,76 Mb.
#534066
1   ...   52   53   54   55   56   57   58   59   ...   73
Bog'liq
hakimova m. semasologiya

Синонимия
Синонимик муносабат хусусида жахон ва узбек 
тилшунослигида куплаб тадк,икртлар бажарилган ва олиб 
борилаётган булса-да, ушбу хдцисанинг мохиятини аник, ва тулик, 
акс этгирадиган, \амма эътироф этган таъриф мавжуд эмас. 
Купинча, синонимияни изохдашда маънодаги тулик,ёки кдсман 
а й н а н л и к , бири урнида и к к и н ч и си н и куллана олиш
имкониятининг мавжудлиги кабилар хисобга олинади.
Синонимик муносабат маънодошлик муносабати деб хам 
юритилади. Синонимия муносабати тилда куп учрайдиган, 
универсал ходиса булиши билан бирга, у бутун лугат таркибини 
крплайдиган категория эмас. Яъни, лугат таркибидаги барча 
лексемалар уз синонимларига эга булманди. Синоним лексемаларда 
маъно айнанлиги, умумийлиги булиши билан бирга, семантик 
фаркдиликхрм мавжуд булади. Албатга, синонимларда семантик 
умумийлик семантик фаркдиликдан устун булади ва синонимия 
маъно умумийлиги асосида вок,е булади. Семантик фаркдилик 
абсолют синонимларда (лексик дублетларда) кузатилмайди: 
аффикс — кушимча, чапак - кдрсак. Бундай синонимлар купрок, 
бошкд тиллардан кирган сузлар хисобига вок;е булади.
Синонимик кэторддги лексемалар бир кднча умумий семаларга 
эга булиши билан бирга, семантик жихатдан куйидагича 
фаркданишларга хрм эга буладилар:
1. Коннотатив маънодаги фаркдилик;
2. Денотатив маънодаги фаркдилик;
3. Услубий фарк,.
Бир денотатни, яъни вок,еликдаги айнан бир нарсани 
ном ловчи лексем алар коннотатив маъНо (эм оц и он ал- 
экспрессивлик) нук^аи назаридан фаркданадилар. Мазкур холатда 
синонимлар айнан бир ходисани номлайди, лекин уларда ушбу 
ходисага булган муносабат фаркди булади: новча, доргул, найнов, 
дароз. Бундай синонимик кэторларда аташ семалари айнан булади, 
ифода семалари хар хил булади. Демак, бу каби синонимик 
к,аторларда денотатив маъно ва денотатив маъно асосида хосил

Download 2,76 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   52   53   54   55   56   57   58   59   ...   73




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish