У з б е к и с т о н р е с п у б л и к а с и о л и й ва урта м ахсус таъ ли м ва зи рл и ги мщайё хакимова семасиология



Download 2,76 Mb.
Pdf ko'rish
bet51/73
Sana07.04.2022
Hajmi2,76 Mb.
#534066
1   ...   47   48   49   50   51   52   53   54   ...   73
Bog'liq
hakimova m. semasologiya

(дарахт — терак), 
бутун-булак 
(дарахт — илдиз)
муносабатларини мисол кдлиб курсатиш мумкин.
17-§. Лексик маънонинг синтагматик муносабати
Бир сат^га оид тил бирликларининг маълум ахборот ташиш 
учун кетма-кет богланиб келиши синтагматик (кушничилик, 
кетма-кеглик) муносабат дейилади. Бир хил сатхдаги иккитатил 
бирлигининг синтагматик муносабати натижасида бир погона 
юкрри сат\ тил бирлиги \осил булади. Масалан, 
г, у, л
фонемалари кетма-кет богланиб 
гул
морфемасини ташкил 
к д л ган булса, 
гул , -дон , -и м и з, -га
м о р ф ем ал ар и
гулдонимизга 
суз шаклини, 
к,изил 
ва 
олма 
сузлари кетма- 
кет богланиб 
цизил олма
суз бирикмасини хрсил кдлган. 
Шунингдек, содца гаплар суз бирикмаларининг, кушма гаплар 
содда гапларнинг, матн эса содца ёки кушма гапларнинг 
синтагматик муносабатларидан таш кил топади. Д емак, 
синтагматик богланиш \ам иерарх куринишга эга экан.
Синтагматик муносабатга киришаётган тил бирлик­
ларининг мураккаблик даражаси турлича булиши мумкин: 
суз = узак морфема + аффикс морфема; 
суз бирикмаси = х;оким булак + тобе булак; 
эргаш гапли кушма ran = бош ran + эргаш ran; 
мати = содда ran + кушма ran.
Хар к,андай тил бирлиги бошкр тил бирлиги билан туфидан- 
туфи синтагматик муносабатга кириша олмайди. Масалан, ранг 
ифодаловчи ьдзил, яшил, куклексемалари олма лексемаси билан 
синтагматик муносабатга кириша олса (кизил олма, яшил олма, 
кук олма), к,ора, кул ранг лексемалари эса олма лексемаси билан
70


кетма-кет 
боЕлана 
олмайди: кора 
олма, 
кул 
ранг 
олма. Тил 
бирликларининг кетма-кет боглана олиши тилда мавжуд булган 
Коидалар, кол и пл ар, андозалар асосида юзага келади. Бундай 
Ко и да, андозалар тил эгаси булган жамият билан боклик булиб, 
тилнинг х,ар бир вакили онгида тайёр хрлда мавжуд булади. Нугк 
жараёнидаги реал бирикма эса ана шу андозалар асосида юзага 
чикдци. Хар бир лисоний бирликнинг бошкд лисоний бирликка 
боклана олиш имконияти мавжуд булади.1
Тил бирликларининг, жумладан, лексик бирликларнинг 
синтагматик муносабатга кириша олиш имконияти эса валентлик 
дейилади.
Валентлик атамаси тилшуносликка кимё фанидан кириб 
келган. Бу атамани тилшуносликка биринчи марта СДКацнелсон 
1948 йилда ёзган «О грамматической категории» асарида киритган.
Валентлик кимё фанида бир элемент атомининг бошка 
элемент атоми билан б о м а н и т хусусиятини ифодалаш учун 
кулланса, тилшуносликда лексеманинг бошка лексема билан 
кетма-кет богланиш имкониятини белгилайди.2 Валентликнинг 
бир канча (семантик ва синтактик, фаол ва нофаол, облигатор 
ва факультатив) турлари мавжуд булиб, асосан, икки хил турини 
ало\ида таъкидлаш лозим: семантик валентлик ва синтактик 
валентлик. Икки тил бирлигининг синтактик шаклланганлик 
нукгаи назаридан синтагматик боглана олиш имкониятини 
синтактик валентлик ифод&таб берса, уларнинг маъновий нукгаи 
назардан боглана олиш имконияти эса семантик валентлик 
дейилади.

Download 2,76 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   47   48   49   50   51   52   53   54   ...   73




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish